U 2016. godini cene kvadratnog metra stambenog prostora ostaće stabilne, gradiće se više, a tražnja će blago da poraste.
Kako pišu Halo oglasi, cena kvadrata u Beogradu će da se kreće od 500 do 2.400 evra, a u Novom Sadu od 500 do 1.500 evra.
List navodi da će ovu godinu, kada je reč o tržištu nekretnina, obeležiti i legalizacija, te novi zakon o stanovanju, uvođenje elektronske građevinske dozvole, ali i nastavak poboljšanja usluga sada već licenciranih agenata.
U Srbiji trenutno ima oko 1,5 miliona nelegalizovanih objekata, a resorno ministarstvo je već upozoravalo da će za one koji ne upišu svoju nekretninu u zemljišne knjige uslediti rušenje.
„Ono što će legalizacija sigurno doneti u 2016. godini je porast cena novogradnje, jer se stanovi kod kojih su „papiri predati za legalizaciju“ trenutno prodaju po dosta niskim i cenama ispod realne tržišne vrednosti“, pišu Halo oglasi.
Ipak, dodaju, taj porast cena novogradnje neće mnogo uticati na sveukupan trend i stabilne cene nekretnina u Srbiji, koje će takve ostati i u 2016. Za razliku od prethodnih, turbulentnih godina, sada se, poručuju, može odrediti tačna prosečna cena po delovima Beograda i u gradovima u Srbiji.
U 2015, kako je navedeno, cena kvadratnog metra u Beogradu kretala se od 500- 600 evra na periferiji, pa do oko 2.400 za prestoničku ekstrazonu. U Novom Sadu cene su se kretale od 500 do 1.500 evra, dok u Nišu kao i u Kragujevcu kvadrat košta od 500 do 1.100 evra.
Kako podsećaju, u drugoj polovini 2015. banke su dodatno snizile kamate na stambene kredite, koje su najpovoljnije u poslednjih 10 godina, što bi trebalo i blago da poveća tražnju za nekretninama u 2016.
„Građani će sada moći da, uz niže troškove, odaberu životni prostor, a uz promene koje su se već dogodile u 2015. godini, očekujemo da će promet nekretnina biti transparentan i maksimalno zaštićen od mogućih prevara“, piše u analizi trendova ovog lista.
Kada je reč o zakonu o stanovanju, on će obeležiti narednu godinu tako što će svi koji žive u stambenim zgradama morati da se prilagode novim pravilima, navodi ovaj list.
Primera radi, zgrade će dobiti upravnike, upravnici će za svoj rad odgovarati skupštini stanara, a upravnika bira vlasnik objekta koji tu odluku opet donosi na skupštini stanara.
Od oko 2.000 licenciranih agenata, procena je da će ih u 2016. na tržištu biti još nekoliko stotina, jer će biti raspisani i novi ispitni rokovi za sticanje licence.
„Ono što sigurno možemo očekivati je dalje ukrupnjavanje tržišta, u smislu gašenja manjih agencija i jačanja onih koje su se trajno opredelile za legalno i kvalitetno poslovanje“, piše list.
Podrzavam ovu meru ako se radi o navodnjavanju iz reka ili jezera.Protiv sam navodnjavanja kao sto je u Vojvodini,gde se podzemne tektonske vode koriste za navodnjavanje useva.Sva literatura o podzemnim vodama do 2000 god potvrdjuje da se taktonske vode na dubini vecoj od 100 metara ne nadoknadive.Preporuka koriscenje tih voda bila je da se ona koristi za domacinstva i industriju te da za druge namene treba traziti resenja,sto podrazumeva da sepod tim misli na navodnjavanje.Voleo bih da se novinari istrazitelji zainteresuju za ovaj problem kod uvazenih strucnjaka i profesora o koriscenju podzemnih voda u Vojvodini.Znam da se krajem osamdesetih godina proslog veka radilo na kopanju kanala Dunav – Palic – Tisa kako bi se voda dovela za navodnjavanje na sever Backe.Poceto je kopanje ovog kanala kod Koluta prema Gakovu,da bi stalo krizom devedesetetih godina.Od tada niko da pogleda projekat od nekoliko ministarstava za poljoprivredu.Ovo je veliki problem jer je pred Srbijom zadatak da obezbedi hranu u nastupajuci najavljenim susnim godinama.