Napredak Srbije na Doing business listi je dobra vest i pozitivan signal za potencijalne ulagače koji razmišljaju o Srbiji kao investicionoj destinaciji.
„Iako izveštaj još nije publikovan, očekujemo da su ključni napreci postignuti u proceduri i rokovima za dobijanje građevinskih dozvola, na čemu je AmCham aktivno radila sa Ministarstvom gradjevine“, rekao je predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) Zoran Petrović.
On je tako prokomentarisao izjavu premijera Srbije Aleksandra Vučića o tome da se na listi Srbija našla na 59. mestu, što je napredak za 32 mesta u odnosu na 2014. godinu.
Petrović je izrazio očekivanje da će sledeće godine taj postupak u celosti biti unapređen, uvođenjem elektronskog načina odobravanja dozvola, što bi dalje unapredilo poziciju na Doing business listi u toj oblasti.
Srbija je, prema oceni Petrovića, ostvarila napredak i u procesu plaćanja poreza, jer je ove godine prvi put uvedeno elektronsko prijavljivanje i uplata dažbina državi, napominjući da su elektronsko izdavanje građevinskih dozvola i uplata poreza u fokusu rada AmCham-a.
Napominjući da AmCham usko sarađuje sa Vladom Srbije i veoma je zainteresovana za reformu poreske uprave i predvidljivost poreskog i neporeskog sistema, Petrović je rekao da to najviše zanima članice – investitore AmCham-a.
U Doing business listi obuhvaćeno je još sedam, osam kategorija i očekuju se detalji po zvaničnom objavljiavnju liste Svetske banke, reako je Petrović, iznoseći pretpostavku da su pomaci napravljeni u broju procedura i dokumenata koju se koriste u spoljoj trgovini Srbije sa svetom.
Komentarišući ocenu premijera Vučića da u napredak Srbije na Doing business listi čak nije ni obuhvaćen deo reformi koji je urađen u poslenjem periodu, Petrović je rekao da je presek za ocenu napravljen na određeni dan, tako je sigurno da neke stvari u reformama koje su odrađene posle tog datuma, biće deo evaluacije za naredni izveštaj Svetske banke o uslovima za poslovanje u Srbiji.
Prema njegovim rečima, tek treba razmotriti kako neporeska opterećenja prelivaju na privredu i kako ta oblast može da se unapredi.
„AmCham tu ima određene ideje i one su i prezentovane odgovarajućim ministarstvima u Vladi Srbije i tu očekujemo ključne napretke u toj oblasti. Takođe, Vlada radi i na Zakonu o izvršnom postupku i to je takođe jedna oblast gde ne stojimo dobro“, ukazao je Petrović.
Petrović je podsetio da smo prošle godine na Doing listi Svetske banke bili na 165. mestu po kriterijumu efikasnosti plaćanja poreza, a jednostavnosti i brzini izdavanja građevinskih dozvola bili smo od 189. zemalja na 186. mestu.
„Očigledno, sistem je bio zaista katastrofalan“, zaključio je Petrović.
„Ovo nije nebitan izveštaj, naprotiv“
Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije, i administraciju (FEFA) Ana Trbović ocenila je da će najavljeni skok Srbije na Doing business dovesti do rasta investicija jer mnogi odluku o ulaganju u neku zemlju donose na osnovu pozicije koju zauzima na ovoj rang listi.
„To nije nebitan izveštaj, naprotiv, mnogi investitori ga prvo pogledaju. Kada gledaju da šire svoje poslovanje i razmišljaju o određenim zemljama na koje bi ušli, ponekad podvuku crtu nakon određenog mesta na tom izveštaju i uglavnom je Srbija do sada bila ispod crte“, rekla je Trbović.
Ona kaže da je loš rang Srbije na Doing business listi do sada bio jedan od ključnih razloga zbog čega su „nas investitori zaobilazili“, te da će bolja rang pozicija dovesti do povećanja investicija.
„To ima smisla jer ljudi koji razmišljaju gde da ulože svoj novac, žele da to urade u onoj poslovnoj klimi u kojoj nije toliko komplikovano dobiti dozvole i gde ne postoji korupcija“, objašnjava ona.
Trbović međutim poručuje da ovaj skok nije dovoljan, ali je pokazatelj da zemlja ide u dobrom smeru, te da ima predvidivu i dovoljno jednostavnu poslovnu klimu u odnosu na neke druge zemlje.
Doing business lista je, objašnjava Trbović, izveštaj koji sagledava poslovanje jednog malog srednjeg preduzeća.
„Ona uzima u obzir šta je potrebno da se osnuje preduzeće, sagradi neki objekat, jer su parametri isti svuda u svetu i po njima se gleda koliko je dana potrebno da biste preduzeli te korake i da biste zaista krenuli da poslujete u zemlji“, objašnjava sagovornica Tanjuga.
Ovaj izveštaj, dodaje ona, uzima u obzir i koliko je potrebno vremena za registraciju imovine, tačnije rad katastra, koliko brzo se može dobiti priključak za struju.
Napredak u svim ovim pokazateljima je, poručuje Trbović, bitan je ne samo za strane ulagače, već i za sektor malih i srednjih preduzeća koji može da raste samo uz efikansu administraciju.
Veliki problem smo imali juce sa Glovo dostavom u Pancevu. To je super ideja, posebno za manje gradove, gde kucne dostave nema, a jednostavije je realizaciju nego u BG, ali ako je krajnji rezultat svinjarija i potpuno bahato ponasanje dostavljaca, onda to nema nikakvog smisla.
Podrska korisniku je jako zamarajuca i vodi do korisnickog centra u Hrvatskoj, koji tesko moze da utice na kontrolu i ocito nedovljnu obuku pojedinaca na terenu. Ideja je super, ali je realizacija katastrofalna!