Koliko je novca potrebno za pristojan život u Srbiji?

Za pristojan život u Srbiji zarađuje tek 177.000 ljudi ili 2,3 odsto naše populacije. Ostali žive ispod te granice, ne odlaze na letovanja, a odriču se i bioskopa i restorana.

Za život dostojan 21. veka jednoj četvoročlanoj porodici potrebno je, uključujući godišnje troškove, 197.699 dinara mesečno u proseku ili 4,4 prosečne plate u Srbiji, pokazuje računica Blica.

Svaki od roditelja bi morao da zarađuje po 98.862 dinara mesečno ili 1.650 evra ukupno. Ovaj iznos je prosečnom građaninu Srbije nedostižan, iako je za 1.350 evra manji od 3.000 evra, koliko su Austrijanci ovih dana izračunali da je za normalan život mesečno potrebno samo jednom njihovom žitelju.

Sa nepunih 200.000 dinara mesečno ili fantastičnih 2,4 miliona dinara (19.800 evra) godišnje porodica u Srbiji sa dva đaka može da plati sve račune, koji uključuju i 6.000 dinara za troškove četiri mobilna telefona, ali i hranu, školski pribor, ekskurzije… 

U računicu je uključeno letovanje, zimovanje, odlasci restorane, aktivniji društveni život, te prosečan kredit u Srbiji od 250 evra mesečno.

Tu su i troškovi jednog automobila, koji samo za gorivo u proseku dostignu 100 evra, što je čak 1.200 evra godišnje. 

Po zvaničnoj statistici, tročlanoj porodici treba 67.050 dinara. U Ministarstvu trgovine kažu da su potrošačku korpu kojom je definisan ovaj iznos pravili prema navikama potrošača i da je to objektivan pokazatelj potrošnje. 

Međutim, ako malo bolje pogledamo ovu računicu, to bi značilo da dnevno u proseku jedemo sedam grama junećeg mesa, 40 grama svinjskog, jedan list praške šunke, tri grama kačkavalja, manje od jednog jajeta… 

„Sadržaj potrošačke korpe je nerealno mali. Po toj računici za mesec dana, roditelji i dvoje dece mogu sebi da priušte jedva dva pileta. Brine i to što ova nedovoljna korpa košta više od 67.000 dinara, a da ni takvu sebi ne može da priušti većina građana”, kaže Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača. 

Gordana Knežević, trgovac iz Užica, zarađuje manje od toga i, kako kaže, „odriče se svega i svačega“. 

„Kako i ne bi kada suprug i ja zajedno zaradimo 45.000 dinara mesečno. Starija ćerka je završila osmi, mlađa treći razred i štedimo na svemu, osim na njima. Ove godine ćemo u Čanj na letovanje, a prethodni put smo bili na moru pre tri godine. Jeftino smo iznajmili neki smeštaj pa se nadamo da ćemo u aranžmanu „paradajz turista“ moći da prođemo sa 400 evra. Sigurno nećemo putovati automobilom jer je star 25 godina”, priča Kneževićeva, za koju su večere u restoranima, kako kaže, misaona imenica.

U Privrednoj komori Srbije izračunali su da je potrošnja hrane u 2014. bila u padu. Trošimo manje hleba, peciva, mleka, šećera, voća i povrća. 

Prosečan račun u prodavnici pao je sa nepunih 600 dinara na 300. U Uniji poslodavaca Srbije navode da su pojedinačni pazari u trgovini od 2008. opali za 30,4 odsto.