Koliko poslovnog prostora ne može da se izda?

Dok pre nekoliko godina u Srbiji, posebno u Beogradu, nije bilo dovoljno kvalitetnog poslovnog prostora, što je privuklo investitore da ga grade, danas ga je, zbog finansijske krize, teško izdati ili prodati.

To ne važi i za poslovni prostor grada Beograda, koji nema teškoća sa izdavanjem, a značajne prihode od izdavanja poslovnog prostora ostvaruje i država.

Procenjuje se da je samo u Beogradu od registrovanih 18 miliona kvadrata, 3 miliona kvadrata poslovnog prostora višak. 

Goran Rodić iz Građevinsko-industrijske komore Srbije navodi da prema podacima te ustanove „masa“ poslovnog prostora u zemlji stoji zapuštena, a prihod ima oko 30 posto registrovanog poslovnog prostora, računajući i deo vlasništva bivše Jugoslavije, Vojske, lokalnih samouprava i velikih gradova. 

Najatraktivnijim poslovnim prostorom raspolaže beogradska opština Stari Grad, jedna od retkih koja nema problema ni sa izdavanjem ni sa naplatom. Od 120 hiljada kvadrata, izdato je 98 odsto. 

Godišnji prihod od toga je oko 900 miliona dinara. Preostale dve i po hiljade kvadrata su u postupku oglašavanja. Deo poslovnog prostora vraća se starim vlasnicima. 

Katarina Simijonović iz JP „Poslovni prostor“ u Starom gradu kaže da je u procesu restitucije 2012. i 2013. godine oko 176 lokala vraćeno bivšim vlasnicima, i precizira da je to oko 12 hiljada kvadrata. 

Očekuje da se do kraja roka za podnošenje zahteva za povraćaj imovine fond poslovnog prostora umanji za 30 posto. I Grad Beograd ima svega nešto više od dva procenta neizdatog poslovnog prostora, koji se trenutno oglašava. 

U vlasništvu ima 260.000 kvadrata, a na ime kirije za prvu polovinu ove godine naplaćeno je oko 400 miliona dinara. 

U Agenciji za poslovni prostor Grada navode da imaju problema sa neredovnim plaćanjem i nepoštovanjem ugovora o zakupu. Ipak, uspevaju da naplate 95 odsto planiranih prihoda. 

Republička direkcija za imovinu raspolaže sa nešto više od 10 hiljada kvadrata, od kojih je ostvareni prihod u ovoj godini 390 miliona dinara. Ima i praznog prostora, za koji ne mogu da nađu zakupca. 

Direktor Direkcije za imovinu Srbije Jovan Vorkapić objašnjava da su razlozi to što ti prostori nisu na dobroj lokaciji i u dobrom stanju, kao i to što je u Srbiji, kao i u Evropi, tržište nekretnina u krizi. 

I za ono što je izdato postoje problemi sa naplatom. Protiv tridesetak zakupaca koji duguju više od tri kirije pokrenuti su postupci radi naplate – od opomena do utuženja.