Koliko se u Hrvatskoj kupuju srpski proizvodi?

Srpskih proizvoda na policama hrvatskih supermarketa još uvek je izuzetno malo, a retko koja trgovačka marka uživa popularnost kod hrvatskih kupaca.

Za razliku od hrvatskih proizvoda u Srbiji, koji su tamo godinama i mnogi ih prihvataju kao „domaće“, većina hrvatskih kupaca i ne zna koji su proizvodi iz Srbije, pa čak i kada se naviknu na njih, pišu Novosti.

Nije za utehu, ali srpski proizvodi na rafovima hrvatskih samousluga ne uživaju ni veću ni manju pažnju nego konkurencija iz regiona. Međutim, dovoljno je prošetati velikim trgovačkim lancima, od hrvatskog „Konzuma“ do lanaca koje su otvorili Austrijanci i Italijani, da se vidi kako su u prvom planu pre svega proizvodi iz Hrvatske i Evrope. Iz regiona, pre svega iz Srbije, nema previše proizvoda. 

Da bi videli kako stvari stoje sa srpskim proizvodima, obišli smo dva velika „Super Konzuma“ u Zagrebu, prodavnice koje nude brojne proizvode, ne samo prehrambene, već i sve što je potrebno za kuću. Sve najvažnije i ono što se najviše kupuje hrvatskog je porekla, a prevladavaju proizvodi iz „K plus“ linije domaćina, „Agrokora“. Kada je reč o zejtinu, šećeru, brašnu, soli, konkurencije nema i sve što se nudi je proizvedeno u Hrvatskoj. Na odeljenju gde se prodaju keksi konkurencije već ima, pa tako i proizvoda iz komšiluka. „Jafa keks“ iz Crvenke izložen je ravnopravno u konkurenciji sa ostalima, ali je i najskuplji. 

Dok proizvod iz Crvenke košta nešto više od evra, „Krašov“ keks je jeftiniji za 25 centi, „K plus“ za 40 centi, a najjeftiniji je iz „Agrokomerca“ koji košta svega 50 centi, dvostruko manje od onog koji je uvezen iz Srbije. Uvoznik srpskih proizvoda koji se nude u „Konzumu“ je upravo ta kompanija iz sastava „Agrokora“, pa se može naći na policama i „Pionirov“ keks „loveli“ za jedan evro, koliko koštaju i išleri sa eurokremom. U ponudi su i razni proizvodi „Baninija“ iz Kikinde, „voćni poljupci“ ili „nežne simpatije“, a cena je takođe oko evra, što odgovara i konkurentskim proizvodima. 

U bogatoj ponudi vina je i „ždrepčeva krv“ „Vinoprodukta“ iz Čoke, a cena butelje je nešto manje od četiri evra, što ide u red jeftinijih vina koja su nude u „Konzumu“. Slično je i sa „Rubinovim“ vinjakom koji košta 8 evra, dok je cena onog iz „Zvečeva“ 12 evra, a najjeftiniji je jedan koji dolazi od hrvatskog proizvođača i košta za deset centi manje od „Rubinovog“. 

Hrvatska kao nova članica EU i dalje nije previše raspoložena za konkurenciju iz regiona, pa se mnoge kompanije iz Srbije žale da i dalje nemaju pravi pristup hrvatskom tržištu. Istovremeno, hrvatske kompanije jure na srpsko tržište, koje je slamčica spasa za posrnulu hrvatsku ekonomiju.