Koliko stranke dobiju iz budžeta za učestvovanje na izborima

Ove godine učesnici parlamentarnih izbora u Srbiji raspodeliće oko 6,34 miliona evra. Da li postoji biznis učestvovanja na izborima budući da sume kojima učesnici u političkoj utakmici raspolažu nisu male? Poznavaoci ukazuju na niz problema, počev od kašnjena novca do činjenice da se tim novcem ne mogu pokriti svi troškovi kampanje. 

Ovaj iznos deli se na dva dela. Prvi deo od 20 odsto, tj. 1,3 miliona evra deli se na sve učesnike podjednako.

Drugi deo od 80 odsto, tj. više od 5 miliona evra deli se u zavisnosti od broja osvojenih glasova odnosno dobijenih mesta u parlamentu.

Iako se često može čuti da neka stranka dobija po poslaniku određenu sumu, ovaj novac ne dobijaju narodni poslanici, već stranke i grupe građana koji učestvuju na izborima, tj. uđu u Skupštinu. 

Prema zakonu o finansiraju političkih aktivnosti, učesnici parlamentarnih izbora tokom izborne godine mogu da raspodele 0,07 odsto projektovanih poreskih prihoda. Po rebalansu budžeta iz aprila, planirani prihodi iznose 9,05 milijardi evra. To znači da stranke mogu da raspodele najviše 6,34 miliona evra.

Na primer, ako učestvuje 10 lista, svaka dobija pre izbora 130.000 evra. Ako učestvuje 20 lista, dobiće svaka za kampanju 65.000 evra.

Sredstva za kampanju bi trebalo da se uplate najkasnije pet dana nakon proglašenja izborne liste, tako da stranke mogu da ih iskoriste tokom predizborne kampanje. Međutim, u praksi uplata ovih sredstava često kasni.

Učesnici izbora koji ne uđu u Skupštinu, moraju da vrate dodeljeni novac, jedino ako na izborima njihova lista ne osvoji najmanje 1 odsto glasova.

Prethodno svi učesnici moraju da prilikom prijave liste polože jemstvo u iznosu od 60-70.000 evra, koje se aktivira ako ne vrate novac.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić podseća da u slučaju da jedna lista osvoji polovinu poslaničkih mesta, što se može realno očekivati za SNS, po tom osnovu će steći pravo na čak 2,7 miliona evra budžetskih sredstava. 

„Daleko manja sredstva se izdvajaju iz lokalnih budžeta. Čak i u gradovima srednje veličine, može se očekivati da bi svaka lista mogla da računa na budžetsku podršku od svega 20 hiljada dinara i još oko 30 hiljada dinara po odborničkom mestu“, dodaje on. 

Na pitanje da li je opredeljeni iznos za kampanju mali u poređenju sa drugim zemljama, Nenadić kaže da je pravi ugao za razmatranje  svrha zbog koje se finansiranje uopšte vrši. 

Ako je cilj davanja budžetskih dotacija stvaranje uslova za ravnopravnost učesnika, onda je sadašnji sistem višestruko pogrešan, ocenjuje on. 

Novac koji se dobija pre izbora svakako može da pokrije neke troškove kampanje, ali ni u kom slučaju oglašavanje na televizijskim stanicama ili organizovanje masovnih skupova. 

Pored toga, nema nikakve logike u tome da budžetska izdvajanja zavise od broja prijavljenih, već bi trebalo odrediti koji je to minimum sredstava koji obezbeđuje razumnu promociju i na koji bi sa sigurnošću mogli da računaju učesnici u kampanji. 

Najviše su oštećene stranke i grupe građana koje izlaze samo na lokalne izbore, jer njihovi konkurenti koji vrše i nacionalnu kampanju dobijaju znatno više novca iz budžeta kojim mogu da pokriju i kampanju na lokalnom nivou. 

Treba reći da ovaj ili sličan način raspodele postoji još od 2003, i da je za rezultat imao veoma skupe kampanje kod učesnika koji su na osnovu podrške u biračkom telu mogli da računaju na izuzetno visoke dotacije po osnovu uspeha na izborima, ističe on. 

Nema javnih podataka da li je neko vratio novac

Bilo je situacija u kojima su neki od učesnika koristili budžetske dotacije a nisu osvojili jedan odsto, odnosno 0,2 posto glasova (za manjinske liste). Ne znam da li je u tim situacijama novac vraćan u budžet iz drugih izvora, ili je naplaćivano izborno jemstvo, kaže Nenadić.

On podseća da je Agencija za borbu protiv korupcije  u svom izvešetaju o kontroli prethodnih parlamentarnih izbora notirala da su jednom političkom subjektu uplaćena sredstva bez polaganja jemstva, ali nije navedeno o kome je reč. 

Na pitanje da li preporuke Transparentnosti o finansiranju kampanje, iz avgusta 2019, i dalje važe ili ima nekih izmena, on kaže da su sve validne osim jedne. 

Jedina pozitivna promena do koje je došlo u međuvremenu jeste uvođenje roka za postupanje Agencije po prijavama nepravilnosti u vezi sa finansiranjem za vreme dok kampanja traje, kaže Nenadić.

Međutim, čak ni tu, u vezi sa kontrolom nije ni na koji način rešeno šta bi Agencija sve trebalo da uradi kada je reč o kontrolama koje se vrše bez prijave. Transparentnost je već ukazala Agenciji na niz situacija koje su veoma sporne sa stanovišta finansiranja kampanje.

Veliki je problem to što su propisi od značaja za kampanju menjani da bi se navodno ispunile preporuke ODIHR, ali da nije pribavljeno mišljenje te organizacije pre izbora o kvalitetu tih izmena. 

U međuvremenu, stvari su se dodatno zakomplikovale usled odlaganja izbora, jer zakon ne prepoznaje pauziranje izborne kampanje, odlukama Vlade I RIK su samo pauzirane izborne radnje (npr. overa potpisa, predaja izbornih lista), upozorava Transparentnosti .

U ovoj situaciji je takođe postalo još očiglednije koliko je veliki problem to što nisu postavljena ograničenja za vođenje funkcionerske kampanje kroz promotivne aktivnosti predstavnika države upravo u predizborno doba.