Koliko u Srbiji ima seveso postrojenja?

Na teritoriji Srbije se nalazi 109 seveso postrojenja/kompleksa, od kojih su 47 višeg, a 62 nižeg reda. U pitanju su kompleksi/postrojenja u kojima se proizvode, koriste, skladište ili se rukuje sa opasnim supstancama. Inače, ti kompleksi se razvrstavaju u komplekse nižeg reda ili u komplekse višeg reda prema vrsti i količini opasnih supstanci koje su u njima prisutne. 

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru predlog novog, posebnog Zakona o konotroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance. Zakonom se, kako piše, uređuju pravila prevencije velikih udesa koji uključuju opasne supstance i ograničavanja njihovih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Prema teritorijalnoj zastupljenosti po upravnim okruzima u Srbiji, najveći broj seveso kompleksa nalazi se na teritoriji Beograda, odnosno od ukupno 109 seveso kompleksa, na toj teritoriji se nalazi 24 seveso kompleksa, piše u predlogu zakona.

Prema granama industrije i delatnostima, u Srbiji su najzastupljenij kompleksi koji se bave proizvodnjom i skladištenjem nafte i derivata nafte i tečnog naftnog gasa (40 odsto od ukupnog broja seveso postrojenja/kompleksa).

U registru seveso postrojenja (višeg i nižeg reda) nalaze se, između ostalog, nekoliko skladišta naftnih derivata i tečnog prirodnog gasa, termoelektrana „Nikola Tesla A“, Termoelektrana „Nikola Tesla B“, Petrohemija Pančevo, Azotara Pančevo, Rafinerija nafte Pančevo, Fabrika guma za vozila u Pirotu (čiji je operater Tigar Tyeres), Fabrika za proizvodnju staklene vune u Surdulici (Knauf Insulation), Elixir Prahovo – Industrija hemijskih proizvoda.

Na seveso postrojenjima/kompleksima se u periodu od 2010 – 2021. godine dogodilo više udesa manjih razmera ili srećom izbegnutih udesa, u koje su bile uključene opasne materije, navodi se u ovom predlogu zakona.

Tako su 2011. godini evidentirana dva udesa na seveso postrojenjima/kompleksima, 2013. godine šest udesa, 11 udesa je bilo 2014. godine, sedam udesa 2015. godine, šest udesa 2017. godine, tri udesa 2018. godine, dva udesa 2019. godine, četiri udesa 2020. godine i četiri udesa 2021. godine.

„Na osnovu dostupnih podataka o udesima na godišnjem nivou, može se izvesti zaključak da se dogodilo više udesa na kompleksima „višeg reda“, nego na kompleksima „nižeg reda“ (40 udesa na kompleksima „višeg reda“, a 6 udesa na kompleksima „nižeg reda“)“, piše u predlogu zakona.

„S obzirom da se na osnovu dostupnih podataka veći broj udesa dogodio usled oslobađanja naftnih derivata, može se zaključiti da su prilikom tih udesa oslobođene opasne materije u količinama koje se kreću od nekoliko desetina litara, pa do nekoliko desetina tona opasnih materija“.