Koliko vredi „usmeni ugovor“ sa poslodavcem?

Uredništvo portala Radnik.rs saopštilo je da je dobilo prijave nekoliko radnika koji su im se požali da mesecima rade na sezonskim poslovima, bez ugovora i bilo kakvog obračuna satnice. Nakon provere, inspekcija je utvrdila da ti sezonci ipak imaju ugovor sa svojim poslodavcem, ali ne pisani, već usmeni koji je od nedavno omogućen zakonom.

Usmeni ugovor sa poslodavcem o radnom angažovanju na sezonskim poslovima, kako se navodi, moguće je sklopiti na osnovu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.

Ovaj zakon je usvojen 2018. godine, a uskoro se očekuje usvajanje njegovih izmena, radi poboljšanja stanja u slučajevima rada na crno, kako tvrde nadležni.

Ministarstvo za rad najavilo je još tokom februara da će ovaj oblik pojednostavljenog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi biti proširen i na oblast građevinarstva, turizma, ugostiteljstva, kao i pomoći u kući.

U prijavi portalu Radnik.rs, jedna radnica obratila se anonimno i rekla da je zajedno sa ostalim kolegama angažovana po sistemu „dan za dan“

„Za dane koje radimo, prijavljeni smo, a kad ne radimo nismo. Radimo preko agencije, a ove godine nismo potpisali ugovore“, navodi se u anonimnoj prijavi portalu Radnik.rs.

Ona objasnila i da je veliki broj sezonskih radnika angažovan na taj način u hladnjači koja pripada kompaniji Delta agrar, kao i da je satnica bila 185 dinara, pa su je kasnije povećali 195 dinara.

„Od tad su počeli da skidaju sate (smanjuju naknadu) za svaku sitnicu“, dodaje se u tekstu prijave.

Ona takođe navodi da kao sezonski radnik nema zdravstveno osiguranje.

U odgovoru Inspekcije rada koje je na zahtev portala Radnik.rs stiglo tokom februara navodi se da se u pomenutom slučaju, sve odvija u skladu sa posebnim propisima.

U inspekciji kažu i da su vršili kontrolu prijava radnika po slučajnom uzorku, kao i da su svi kontrolisani ljudi bili prijavljeni u skladu sa propisima, dok iz Delta agrara nisu odgovorili na pitanja koja im je u vezi sa ovm slučajem poslao Radnik.rs.

ŠTA JOŠ KAŽE ZAKON?

U Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, kako se navodi, piše da je sezonski radnik svojim stupanjem na rad prihvatio uslove rada i to u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.

Ranije je podneto i više primedbi na njegov nacrt jer je predviđao i da radnici mogu da imaju neograničeno radno vreme, a nije bilo predviđeno nikakvo ograničenje radnog vremena, niti je dnevni odmor označen obavezan, već poslodavac i radnik sve ugovoraju usmeno.

Nakon tih primedbi, neki od prigovora su usvojeni, pa sezonci imaju pravo na pola sata pauze za rad od osam sati, propisano je da radno vreme traje 12 sati dnevno, a usvojen je i predlog da se predvidi kazna za poslodavce koji odrede radno vreme radniku duže od 12 časova dnevno, a ne predvide pauzu tokom rada.

Zakon predvđa obavezu da je poslodavac dužan da sezonskom radniku na njegov zahtev izda potvrdu sa podacima o poslodavcu i uslovima rada, ali najkasnije u roku od dva meseca od početka rada.

To je ocenjenom kao neefikasno, pa je bilo predloženo da se takva potvrda izda najkasnije za pet dana.

Napominje se i da zakon garantuje zdravstveno osiguranje samo u slučaju povrede na radu, kao i u slučaju profesionalne bolesti, dok je predviđeno i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, ali u skladu sa zakonom koji to propisuje.

U obrazloženju novog zakona o felksibilnijom oblicima rada, pisalo je i će se takav način angažovanja radnika olakšati primenom posebne elektronske platforme za prijavu radnika, bez odlaska na šalter.

Platforma je inače donacija NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj) i GIZ-a (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju).

Prema rečima ministarke rada Darija Kisić Tepavčević, Nacrt novog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika je u završnoj fazi.

Ona je objasnila da će odredbe zakona o angažovanju sezonaca biti proširene na građevinu, turizam, ugostiteljstvo i pomoć u kući, kao i da je na osnovu tog zakona 27 hiljada radnika iz oblasti poljoprivrede legalno prijavljeno.

Ipak, izmene ovog zakona naišle su i na primedbe sindikata koje su se odnosile na nameru da se takav oblik radnog angažovanja prošiti na više oblasti.