Zarade trgovaca u Srbiji osetno su pale. Kasiri u velikim marketima zarađuju po 24.000 i 25.000 dinara mesečno, a sa noćnim radom malobrojni doguraju do 30.000.
U unutrašnjosti, ti rasponi plata još su manji.
Samo u Beogradu, usled smanjenja kupovne moći i istovremeno otvaranje tržnih centara, zarade zaposlenih su pale. Povećanjem konkurencije sve teže je ostati rentabilan u poslovanju, jer je „kolač“ tržišta usitnjen a prihodi mnogih trgovaca su smanjeni, pišu Večernje novosti.
Primera radi, 2008. prosečna zarada u trgovini kretala se od 33.000 do 35.000 dinara, a sada je pala na ispod 28.000, to pokazuje da se povećao broj onih koji primaju zaradu na nivou oko minimalne ili nešto veću, 22.000 i 23.000.
„Sa takvim platama danas ne može da se živi”, kaže prodavačica na odeljenju mesa u „Rodi“. „Mogla sam ranije mesečno da dobacim i do 40.000, a sada jedva 25.000 dinara, jer je novi vlasnik ukinuo sve nadoknade za prekovremeni rad i uopšte mogućnosti za stimulaciju“.
Najviše zarade imaju trgovci i kasiri u „Merkatoru“, one su mesečno oko 30.000 dinara. U „Tempu“, DIS-u i „Gomeksu“ dostižu od 25.000 do 29.000 dinara, dok je „mrtva“ trka između „Rode“, „Idee“, „Maksija“ i „Univereksporta“, gde se one kreću između 24.000 i 26.000, u „Amanu“ od 22.000 do 24.000 dinara…
Kada se govori o trgovinskom lancu „Idea“, ta kompanija je godinama poslovala u čistom minisu, pošto je kupovala nove objekte, gradeći poziciju na tržištu.
„Sada kada je koncentracijom s bivšim objektima „Merkatora“ zapravo dobila najveći udeo na tržištu u glavnom gradu, logično je da će poslovanje biti okrenuto ka tome da se investicije povrate i ostvari profit”, ukazuju stručnjaci. „Idea je u par navrata spuštala plate zaposlenima, ali to se moglo očekivati. Oni su već godinama gomilali gubitke, a kako šire mrežu, to mora neko da plati”, navode oni.
Plate u trgovini zavise i od rada na praznike, kao i od noćnog rada. Staž utiče veoma malo na platu. Ranije se više vodilo računa o statusu i poziciji na radnom mestu u trgovini, kao što je – kasir, kasir-prodavac, prodavac koji slaže robu… Sada su te kategorije, sudeći prema platama, skoro izjednačene.
Sindikati funkcionišu uglavnom u velikim trgovinskim formatima. Oni postoje u više od 50 odsto velikih maloprodajnih i veleprodajnih sistema. Ali, u situaciji kada više od polovine trgovačkih firmi beleži gubitke, nema puno prostora za „pregovore“ oko zarada, kažu u Mreži za poslovnu podršku.
„Oni postoje u privatizovanim trgovačkim lancima, ali rukovodstvo sindikata je uglavnom u nekoj vrsti sporazuma sa poslodavcima”, kaže prodavačica u jednom supermarketu.
A inače su bili ažurni pre toga.Kad će presude bilo kome ?Mišković,Karić šta je sa njima ?Sudiju u Novom Sadu toliko bila teška zadnjica il nije čula za kompjuter pa je izmislila da nisam platio sudske troškove i angažovala izvršitelje.Kad sam im distavio dokument istog tig suda da sam platio sudske triškove su ukinuli presudu bez izvinjenja,suspenzije sudihe zbog blamaže države i suda.Predlažem svima dizati sve tužbe.Ja sam tužio neisplaćivan topli obrok 3 godine,pa opet za ne plaćanje PIO i dobio Železnicu Srbije naplatio preko izvršitelja +kamata+sudski i advokatski troškovi,Tri banke za naplatu obrade kredita 3-5%.