Sada imamo rekonstruisanu Vladu, a da li imamo rekonstruisanu ekonomsku politiku? To je, u ovom trenutku, jako teško reći jer još nije poznato šta će, zapravo, da se radi. Imamo jedan broj novih lica (gotovo pola Vlade), ali je još otvoreno pitanje da li će se Vlada osloboditi starih navika kad je reč o upravljanju privredom i prikupljanju i trošenju državnih para. Nije ovde reč samo o ovoj konkretnoj rekonstruisanoj Vladi, već o činjenici da se u Srbiji u kontinuitetu više troši nego što se stvara.
Ekspoze predsednika Vlade je markirao sva relevantna pitanja i pošteno prikazao vrlo loše stanje u kojem se nalazi naša privreda. Naveo je i opšte ciljeve koje valja ostvariti, ali nije ukazao na to šta, kako i kad će da se radi da se pomenuti ciljevi ostvare. Ostvariti ih odjednom, ili čak u kratkom vremenu, jednostavno nije moguće. Zato bi bilo korisno što pre videti akcioni plan kako će se projektovani ciljevi ostvariti.
Dosta je proteklih meseci, tokom rekonstrukcije, bilo reči o angažovanju stranih eksperata u savetodavnoj funkciji, ili čak i kao ministara. U principu, dobro je da se Vlada trudi da svoju politiku osloni na stručnost, znanje i međunarodno iskustvo. Ali, da li je za to neophodno izdvajati velika sredstva koja za svoje usluge očekuju i/ili traže neka od pominjanih imena? Stručnost, znanje i međunarodno iskustvo u Srbiji je dostupno već više od deceniju kroz savete i preporuke Saveta stranih investitora, AmCham-a i NALED-a. I to sasvim besplatno! A koliko tih preporuka je usvojeno? Vrlo malo, tek jedna petina. Cenim da nije problem u (ne)postojanju stručnih mišljenja i preporuka, već u snazi i političkoj volji da se primene.
Novi ministar finansija ima zaista impresivne reference, ali malo iskustva i u poslu kojim će se baviti, i u zemlji u kojoj će ministrovati. Da li u Srbiji zaista nedostaje ta vrsta obrazovanosti, da ne kažem pameti, te je morala biti „uvežena“? Kao ekonomista sa četrdesetogodišnjim iskustvom na ovim prostorima odgovorno tvrdim da je odgovor na prethodno pitanje negativan. Lepo je i pohvalno da je novi ministar želeo i prihvatio da se vrati i da se uhvati u koštac sa ovdašnjim velikim problemima. Želim mu puno uspeha u odgovornom poslu i zbog njega, ali još više zbog nas. Ali moja poenta ovde nije na tome da li će dobro obrazovani pojedinac uspeti da „ukroti“ postojeće probleme, već na tome da će njegov učinak manje zavisiti od njegovog neospornog obrazovanja, a više od karakteristika „tima“ sa kojim će morati da igra, od „timske“ spremnosti da se prihvate i sprovedu ozbiljni reformski zahvati od kojih će neki, svakako, morati da budu bolni. Za zdrav organizam (i privredu) povremeno mora da se uzme i gorak lek.
Tekst možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“
Krusik je u Valjevu a ne Krusevcu!