KOME PRIPADA BANJSKA VODA

INVESTITORI KOJI PO BANJAMA GRADE HOTELE I APARTMANE, MORAJU DA POŠTUJU PROJEKTE KOJI REGULIŠU PRAVILNU EKSPLOATACIJU VODNIH RESURSA. U SUPROTNOM, GRAĐANIMA ĆE BITI USKRAĆENE I BANJSKA I OBIČNA VODA

U Vrnjačkoj Banji investitori su jedni drugima svojim istraživanjima i korišćenjem vode ušli u zonu korišćenja bunara, korišćenja voda iz zone izdani koje su bunari otvorili i koje se mogu crpeti do određene količine, objašnjava za Novu ekonomiju hidrogeolog i nekadašnji gradski sekretar za životnu sredinu u gradskoj upravi Beograda, Branislav Božović.

„Ako se uključi još neka bušotina pored, pa krene da se crpi, onda neko nekome neplanski i nestručno uzima tu vodu, da ne kažem ‘krade’ vodu. U današnje vreme najčešće se to radi namerno bez projektovanja i sa nekim dozvolama koje se daju nekontrolisano. Taj čitav proces je krađa vode iz jedinstvene izdani, odnosno izvorišta“, dodaje Božović.

On potvrđuje isto što kažu i meštani Vrnjačke Banje, da je problem u vezi sa vodom evidentan.

„U Vrnjačkoj Banji apsolutno je problem i količina vode za vodosnabdevanje, piće, tehničke vode. Voda koja je banjska, koja služi za banjanje, ona je malo dublja. Međutim, dešava se da se i izvori te korisne mineralne vode ugroze pogrešnim bušenjem“, dodaje Božović.

U još nekim banjama u Srbiji evidentan je problem vodosnabdevanja vodom za uobičajenu potrošnju i to u Banji Vrdnik, na obroncima Fruške gore, o čemu pored žalbi meštana koje prenose mediji, može da se pročita i u zvaničnim dokumentima nadležne opštine Irig.

Naime, u urbanističkim planovima koje je izdavala ta opština za izgradnju novih turističkih objekata, navodi se rešenje za nedostatak vode, a to je izgradnja rezervoara za vodu.

„Ja verujem da oni sigurno prave rezervoare koje će da pune tokom noći, kada ne bude mnogo potrošnje. Dakle, grade cisterne, rezervoare, da bi se voda u njih dolivala onda kada je manja potrošnja“, dodaje Božović.

On podseća da u Dalmaciji i Crnoj Gori postoje hoteli, kafane, restorani, pa i sela koja imaju sopstvene rezervoare vode u koje se voda dovozi brodovima i kamionima.

„Ako su kapaciteti veliki, to onda ulazi u računicu, ali kasnije ulazi i u cenu. Ono što je najvažnije, bilo bi strašno kada bi se razarali prirodni kapaciteti, a oni se već razaraju, jer obično ljudi to izbuše i to više niko ni ne prijavljuje, a moralo bi da se prijavljuje“, dodaje Božović.

Pored prijave bušenja, kako napominje, neophodno je i da se utvrdi da li je na nekom mestu uopšte moguće kopati bunar.

„Čitav taj režim crpljenja kapaciteta, korišćenja jednog takvog bunara, da bi postojala ravnoteža, treba da bude takav da svi imaju vodu. Znači, mora se gazdovati mudro tim rezervama koje su prirodno ograničene“, dodaje sagovornik Nove ekonomije.

BITNA JE I CENA ULAGANJA

Kapaciteti izgradnje moraju da se prilagođavaju stvarnim kapacitetima, odnosno prirodnim uslovima vodosnabdevanja, bilo da su u pitanju lokalni ili neki drugi vodovodi koji služe za vodosnabdevanje, uključujući i punjenje rezervoara.

„Međutim, to je jako delikatno, ulazi u cenu i računicu da li je uopšte isplativo. Da li ulagati toliki novac i da li sve to graditi, da bi se to daleko sporije vraćalo ili se možda nikad i ne vrati? To naše ponašanje sa vodom, koje nema dovoljno, pokazuje da još nije dostignuta svest da ljudi poštuju ono što je projektima predviđeno, odnosno koje su količine koje mogu da podmire određene kapacitete izgradnje“, objašnjava Božović.

On kaže i da banje poput banje Morahalom kod Segedina, ili one koje su popularne u Sloveniji, našim banjama mogu da posluže kao dobar primer gazdovanja vodnim resursima.

„Mogu da posluže kao dobar primer, ali je to apsolutno povezano sa načinom ponašanja u odnosu na projektovane kapacitete, ne samo hotela nego i stvarne kapacitete i mogućnosti izvorišta“, dodaje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, hotel u nekoj banji može da bude napušten, ali uništavanjem izvorišta takozvanim precrpljivanjem, odnosno nasilnim pumpanjem bukvalno se menjaju čitave hidrodinamičke i hidrogeološke karakteristike nekog izvorišta.

„Tada dolazi do uništavanja tog izvorišta, onda se menja i hemizam tih voda“, dodaje Božović.

On objašnjava da kod velikih pumpanja i crpljenja i promena brzina crpljenja kroz bunare dolazi i do hemijskih promena i zagađenja voda hemijskim promenama samog ležišta stena u kojima se nalazi voda.

„Onda se menja hemizam, prelazi iz fera u feri NO2 (azot-dioksid) u NO3 (polinitratni jon, soli koje ga sadrže zovu se nitrati), pa onda sumpor i sve ostalo, to se otvara i bukvalno povlači iz čvrstih minerala, kuda prolazi voda. Onda se dešavaju promene i to zagađuje vodu, to pokreće i ostale sadržaje kao što su arsen i kadmijum“, dodaje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, taj sadržaj „čuči“ u izvorištu vode sve dok se ne „probudi“ velikim brzinama. Nakon toga dolazi do njegovog rastvaranja i izlaska iz mineralnih rešetki.

„Kad to rastvaranje krene, onda imate pojave, kao u dubljim vodama u Vojvodini, gde imate i kadmijum i arsen i teške metale koji konačno zagađuju vodu, kao što je slučaj u Zrenjaninu gde je voda zabranjena za piće“, objasnio je Božović.

Na sajtu Opštine Vrnjačka Banja objavljeno je oko 40 rešenja o izdatim građevinskim dozvolama koje su izdate 2015. i 2016. godine.

Takođe, brojanjem nalazimo i preko 30 rešenja za potvrđene urbanističke projekte, koja su izdata od avgusta 2017. do 12. juna 2023. godine.

GRAĐANSKE INICIJATIVE

Početkom juna ove godine, u Vrnjačkoj Banji dogodile su se i poplave, zbog obilnih padavina, kada je pričinjena i šteta na mnogim objektima.

Meštani Vrnjačke Banje sa kojima smo razgovarali i koji žele da ostanu anonimni, potvrdili su nam da postoje problemi sa banjskom vodom, kao i sa vodom kojom se snabdevaju iz vodovoda.

Jedan od njih je potvrdio da je evidentna i veća izgradnja novih objekata u tom lečilištu.

Prema njegovim rečima, u Vrnjačkoj Banji postoje četiri glavna izvora banjske vode, Jezero, Topla voda, Slatina i Snežnik. Turistička organizacija (TO) Vrnjačke Banje navodi da se ta četiri izvora koriste za takozvanu balenološku terapiju, odnosno lečenje. Na svom sajtu pominju još tri izvora, Beli izvor, Borjak i Vrnjačko vrelo, koji se koriste za flaširanu vodu.

Ekološko udruženje Vedro, kao i inicijativa Odbranimo vode Vrnjačke Banje, već nekoliko godina upozoravaju da su problemi u vezi sa dostupnošću banjske vode Vrnjačke Banje, jednog od najpoznatijih lečilišta u Srbiji, povezani sa prevelikom izgradnjom turističkih, stambenih objekata i bušenjem novih izvora.

Presušivanje izvora vode u Vrnjačkoj Banji počelo je 2019. godine kada je nestalo vode na izvoru Jezero, a kasnije se isto desilo i na izvoru Slatina. Zajedno sa meštanima, od 15. avgusta do početka novembra 2021. godine, udruženje Vedro, kao i inicijativa Odbranimo vode Vrnjačke Banje organizovali su i protestne šetnje zbog problema u vezi sa vodom.

TO Vrnjačka Banja navodi da su izvori Vrnjačke Banje dobri za lečenje brojnih bolesti kod ljudi: šećerne bolesti, bolesti organa za varenje, bolesti jetre, bolesti mokraćnih organa, bolesti kože, očiju, nervnog sistema, kao i za poboljšanje i prevenciju opšteg zdravstvenog stanja pacijenata.

Stanje na izvorima Vrnjačke Banje, prema rečima meštana, više nije isto, oni su prosto načeti, pre svega za javnu upotrebu. Prednost je, sa druge strane, data njihovom komercijalnom korišćenju.