Kome sve i koliko Srbija duguje?

Foto: Nova ekonomija

Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj Srbija trenutno duguje 2,19 milijardi evra, približno visni duga koji imamo prema stranim vladama 2,66 milijardi evra, pišu Biznis i finansije. Na kraju prvog kvartala, ukupni javni dug Srbije je iznosio 28,1 milijardu evra ili 55,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Odnos javnog duga i BDP-a na kraju ove godine zavisiće od toga da li će se ispuniti projekcija Vlade da će privredni rast dostići 6 odsto. Država se zadužuje za različite namene, a najviše prostora u medijima dobijaju pozajmice za infrastrukturne projekte – puteve, pruge, elektrane ili neizbežni beogradski metro.

Još se ne zna koliko će koštati izgradnja metroa. U Zakonu o metrou i gradskoj železnici, koji je Skupština Srbije usvojila 20. maja, navodi se da je vrednost tih projekata procenjena na "oko šest milijardi evra", kao i da su "u toku pregovori sa bankama za što povoljnije uslove kreditiranja".

Kada je reč o kreditima koje je Srbija uzimala od kineske Exim banke, kamatne stope se kreću se od 2 do 3 odsto. Krediti Vlade Abu Dabija u lokalnoj valuti dirhamu koštaju nas 2,25 do 2,5 odsto, odnosno 2 odsto u dolarima.

Turskoj Deniz banci za kredit u evrima za izgradnju puteva Novi Pazar-Tutin, Sremska Rača-Kuzmin i za most preko Save plaćamo 2,5 odsto kamate.

Evropskoj investicionoj banci (EIB) za kreditiranje izgradnje "Autoputa mira" od Niša do Merdara Srbija će plaćati kako odabere: EIB nudi varijabilnu kamatnu stopu po formuli šestomesečni EURIBOR plus 1 odsto, uz mogućnost da se kamatna stopa fiksira ako se proceni da je to povoljnija opcija sa stanovišta upravljanja javnim dugom.

Arsić: Privreda Srbije u prvom kvartalu solidna, javni dug ide na oko 60 odsto

"U Srbiji su prisutne međunarodne finansijske institucije poput EIB, IBRD ili Svetske banke, koje investiraju u projekte koji treba da povežu evropske regione preko Srbije, ali imamo i situaciju da se grade putevi koji su pre politički nego ekonomski opravdani”, kaže direktor ekonomske istraživačke jedinice LIBEK-a Mihailo Gajić.

Prema njegovim rečima, bilo je opravdano zaduživati se bilateralno u periodu od 2012. do 2016. godine, kada smo imali visok javni dug i plaćali po 2 do 3 odsto kamate Azerbejdžanu, Rusiji ili Kini, dok su nas evroobveznice koštale i do 7,5 odsto godišnje.

"Od pre pet godina, međutim, udeo javnog duga u BDP stagnira ili se smanjuje i ulazimo u fazu ekonomskog rasta, a to se toliko odrazilo na cenu evroobveznice da je poslednja emisija nosila prinos od 1,92 odsto, niži od povoljne kamate kineske banke. Zašto bismo onda uzimali kredite bilateralno?", kaže Gajić.

Prema njegovom mišljenju, država trenutno nije u problemu u smislu da je pred bankrotom, a ima i visoke prognoze ekonomskog rasta. Međutim dodaje da je "pitanje gde bismo bili posle dve ili tri godine vođenja loše fiskalne politike, sa visokim deficitima kakvi su planirani rebalansom budžeta, i sa velikim zaduživanjem".


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.