Kompanija Prvi Maj iz Pirota, nekadašnja perjanica i gigant tekstilne industrije SFRJ, definitvno odlazi u istoriju. Kobna je bila druga privatizacija kada je fabriku kupila slovenačka Mura.
Otpuštanjem i prijavljivanjem preko 1.300 radnika pirotskog „Prvog maja“ na evidenciju ovdašnje Nacionalne službe zapošljavanja, stavljena je tačka na višegodišnju tranzicionu agoniju nekadašnjeg tekstilnog giganta, koji je kao i mnoga druga preduzeća iz ovog kraja definitivno otišao u istoriju, pišu Večernje novosti.
Za nekadašnju firmu sa oko 7.000 radnika, desetak fabrika i oko 150 prodavnica širom SFRJ, u kojoj su se odevali jugoslovenska elita i nacionalne selekcije sportista, ali i Italijani, Nemci, Rusi, bila je kobna druga privatizacija, kada su „prvomajci“, postali vlasništvo slovenačke „Mure“, tačnije njene gazdarice Mojce Lukančič.
Pomenuto slovenačko preduzeće koje je bankrotiralo, za sobom je u stečaj povuklo i Piroćance, kojima ostaje samo da se sećaju vremena kada su ih prepoznavali po „Prvom maju“, u čijim su se pogonima poslednjih meseci krojili i šili džakovi za žito, kukuruz i drugu „rasutu“ robu.
„Prvi maj“ je osnovala grupa od desetak pirotskih šnajdera daleke 1958. godine, a među osnivačima je bio i znameniti Dragan Nikolić.
Prvi problemi za „Prvi maj“ usledili su devedesetih kada se raspala velika Jugoslavija. Na smanjenom tržištu nije bilo mesta za gigante poput njih, uz „Beko“, „Jumko“ i druge moćne firme ondašnjeg vremena. Krajem prve decenije 2000. usledila je prva privatizacija kada je „Prvi maj“ postao vlasništvo beogradskog konzorcijuma „Irva investicije“.
Posle dve godine tavorenja, rada bez plata, bez overenih zdravstvenih knjižica i drugih prinadležnosti, ova privatizacija je raskinuta, a u „Prvom maju“ posle nekoliko socijalnih programa ostalo je svega 1.500 radnika. Onda je usledilo znamenito „restrukturiranje“, odnosno prodaja fabrike po celinama, da bi 2012. godine, uz pomoć državnih subvencija od oko 6 miliona evra, za 2,5 miliona, fabriku kupila Mojca Lukančič, vlasnica „Mure“ iz Murske Sobote.
Za nekadašnje pogone Trikotaže nije bilo zainteresovanih, već ih je pod zakup uzeo jedan bugarski biznismen, koji je s vremena na vreme angažovao po tridesetak radnika na šivenju već pomenutih džakova. Tokom njenog gazdovanja, fabrički sindikati su organizovali bezbroj protesta, a razlog su neisplaćene zarade, porezi, doprinosi, neoverene knjižice i slično.
Pre godinu dana, kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da je „Mura“ bankrotirala i od tada, počinje definitivni krah pirotskog „Prvog maja“, koji više ne postoji.
-615x345.jpg.webp)
Nemačka preduzeća će dobiti povoljne kredite od države sa smanjenom kamatnom stopom i povoljnim uslovima plaćanja (duži vremenski periopd, grejs period 2-3 godine). Firme koje su u problemu uzimaju kredite kod poslovnih banaka. Država garantuje, preuzima ulogu žiranta, prema poslovnim bankama do 80%. FIrme obezbedjuju kredite u odnosu na poslovne banke uobičajenim sredstvima osiguranja. Većina firmii šalje radnike na plaćeni godišnji odmor. Pokloniti po radniku 1500 € je predlog koji nema veze sa realnošću. Nisu sve firme u istoj situaciji.Normalno bi bilo da svaka ozbiljna kompanija ima raspoložive rezerve za dva meseca poslovanja. PLUS mesec dana plaćenog godišnjeg odmora-KORONA je prošlost. Država treba da pomogne zdravstvu, prosveti, vojsci, policiji-društvenom sektoru.