Konferencija o „pametnim gradovima“: Zelena gradnja nije samo trend, građevinarstvo čini 5 odsto BDP-a

Suština „pametnih gradova“ nije u tehnologiji, iako je ona važna, već u pametnom planiranju i donošenju odluka, rečeno je na konferenciji „Pametno inženjerstvo za urbani razvoj“ u sedištu Privredne komore Srbije (PKS) u Beogradu.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlot Samelin izrazila je zadovoljstvo zbog toga što konferenciji prisustvuje raznovrsna publika koju čine arhitekte, urbanisti, građevinci i drugi.

„Ovaj sektor je važan za srpku privredu, jer čini pet odsto BDP-a Srbije. Zato verujemo da je potrebno da se pozabavimo efikasnošću, transparentnošću i dugoročnom održivošću ovog sektora“, rekla je Samelin.

Zamenik predsednika PKS Mihailo Vesović izjavio je da je energetska efikasnost u osnovi održivosti i zelene gradnje, koja nije samo trend.

„Mislim da su ovo teme koje pogađaju razvoj grada poput Beograda. I sami smo svedoci da građevinska industrija čini oko pet odsto ekonomije“, rekao je Vesović za medije.

Konferencija u PKS je organizovana u okviru inicijative „Nordijski zeleni i pametni gradovi – izgradnja partnerstva u državama Zapadnog Balkana“ koju, od marta 2025. godine, realizuju ambasade nordijskih država (Danske, Finske, Švedske i Norveške) u Srbiji u saradnji sa Nordijskom poslovnom alijansom.

Ova inicijativa, podržana od strane Nordijskog saveta ministara, predstavlja javnosti u Srbiji i Crnoj Gori izgradnju i održavanje pametnih, zelenih gradova kao sve bitniju oblast, posebno za države u tranziciji.

Na konferenciji je Kristina Salmhofer, strateg za održivost grada Stokholma, predstavila projekat rekonstrukcije Kraljevske luke u Stokholmu (Stockholm Royal Seaport).

Ova luka je transformisana iz industrijske oblasti u stambeno-poslovnu četvrt sa velikom zelenom površinom, a prioritet u planiranju saobraćaja imaju pešaci, pa biciklisti, javni prevoz i tek onda automobili, kazala je Salmhofer.

Primenjen je koncept „grada od pet minuta“, što znači da se prodavnice prehrambenih proizvoda, javni prevoz, predškolske ustanove i škole nalaze najviše na pet minuta hoda od svake stambene zgrade, što znači najviše na oko 400 metara. Oblast je takođe isplanirana tako da se parkovi nalaze ne više od 200 metara od svakog stambenog objekta.

Pre nešto više od 20 godina, Kraljevska luka u Stokholmu bila je domaćin industrijskim postrojenjima, elektranama, u njoj se istovarivao i utovarivao ugalj, i slično.

Damien Sorel, šef Regionalnog centra Evropske investicione banke za Zapadni Balkan, izjavio je na konferenciji da je pametno inženjerstvo od centralnog značaja, budući da polovina svetske populacije živi u gradovima.

„Prošle godine investirali smo više od 20 milijardi evra u ‘pametne gradove'“, rekao je on.

Pol Dikselius, menadžer projekta Symbio City iz Švedskog udruženje lokalnih samouprava i regiona, kazao je da njegova zemlja predstavlja primer kako decentralizovano društvo funkcioniše.

Izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije Dragana Korica rekla je da je suština u održivosti, koja počinje od svake zgrade.

„Urbanizam bez zelene gradnje nije više zamisliv“, kazala je Korica i naglasila da sada „imamo kontinuirani rast broja ‘zelenih’ zgrada“.

Miodrag Gluščević, rukovodilac Odeljenja za urbani razvoj, zaštitu životne sredine i komunalne delatnosti u Stalnoj konferenciji gradova i opština Srbije (SKGO), izjavio je da „pametan grad“ čini odlučivanje i planiranje.

„Ono što je suština je konsenzus oko vizije šta jedna zajednica želi“, kazao je Gluščević.

„Energetski efikasni gradovi“: Inicijativa nordijskih ambasada u Srbiji