Korona minimalac za sada ne vodi u krizu javnog duga

Vlada Srbije pre nekoliko dana isplatila je poslednji treći korona minimalac kao deo paketa pomoći privredi u pandemiji. 

Uz ostale mere u vidu odlaganja plaćanja poreza i garancija za kredite, ukupni fiskalni stimulans Srbije iznosi oko 2,1 milijarde evra, pokazuje računica Kvartalnog monitora, biltena Ekonomskog fakulteta i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Tromesečno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade i poreza na dobit najvećim delom predstavlja formalizaciju onoga što bi se dogodilo automatski, bez državne intervencije, jer veliki deo preduzeća u tom periodu ne bi bio u stanju da izmiruje poreske obaveze, ocenjuje se u Kvartalnom monitoru 

Fiskalni stimulans koji se primenila Srbija je relativno veliki, ali je fiskalno održiv, što znači da njegova realizacija neće značajno povećati verovatnoću krize javnog duga, ocenjuje se u analizi. Prema prognozama, javi dug će skočiti na 60 odsto BDP.

Međutim, primena snažnog fiskalnog stimulansa u kratkom periodu znatno je umanjila je fiskalni prostor za primenu dodatnih fiskalnih mera tokom druge polovine 2020. godine i u narednoj godini. 

Autori analize očekuju da će Vlada tokom druge polovine godine usvojiti dodatne fiskalne mere kako bi pomogla opstanak i oporavak preduzeća u delatnostima koje su naročito snažno pogođene krizom, što će imati za posledicu dodatno povećanje fiskalnog deficita i javnog duga. 

Podsećamo, predsednik Srbije je rekao da neće biti novog paketa pomoći privredi.

Najveći antirecesioni potencijal ima tromesečna isplata minimalca preduzetnicima i zaposlenima u mikro, malim i srednjim preduzećima. Ova mera će doprineti očuvanju radnih mesta u segmentu privrede koji je najsnažnije pogođen krizom. 

Najslabiji antirecesioni efekat ima odobravanje 100 evra svim punoletnim građanima Srbije. 

Dodeljivanje pomoći samo siromašnima građanima bi imalo veći uticaj na privredu, nego da se ista količina novca dodeli svim građanima, jer bi siromašni potrošili celu pomoć, a u njihovoj potrošnji više učestuju domaći proizvodi. 

Ekonomisti upozoravaju i da je sa stanovišta dobre antirecesione politike vrlo pogrešna odluka Vlade da javne investicije smanji za 0,8% BDP, jer okončanje epidemije predstavlja pravi trenutak za ubrzanje javnih investicija.