Kovačević: Obrazovanje nije trošak za budžet, obrazovanje je investicija

Svake godine u inostranstvo ode oko 20.000 studenata srpskih fakulteta, i to pre svega studenti koji studiraju neke prirodno tehničke nauke ili medicinske nauke. Taj odliv je bio veći  jedino 90ih godina kada je 95 odsto generacije studenata Elektrotehnike završavalo van ove zemlje, rekao je Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu na panelu ‘Znanje koje se traži’ koji je održan na Forumu mladih lidera Srbije 2017 YES!

„Pavle Savić, koji je bio kandidat za Nobelovu nagradu, je rekao da je politika osveta loših đaka. Neko bi rekao da danas političari nemaju škole, pa nisu bili ni đaci, pa tako ni loši đaci. Da bi se ova zemlja pokrenula napred treba joj tržište rada zasnovano na pameti i obrazovanju, uvođenje visokih tehnologija, da s eovde prodaje pamet, a ne da se jeftino prodaje rad“, rekao je Kovačević.

Istakao je da je teško pričati o tržištu u zemlji koja nema tržište.

„Srpska privreda je propala zadnjih trideset godina. To je počelo preko sankcija, nekih privatizacija i završilo se gde se završilo. Školski deo školuje kvalifikovan kadar sad za  globalno, liberalno tržište i nažalost to tržište je uglavnom van Srbije“, naveo je i dodao:

„Pojavili su se neki strani investitori, neko se tržište rada otvorilo, ali nažalost, da se ne uvredimo, sve je to šrafciger industrija. Tu se prede vunic i leme kablovi. za to deca ne treba da uče školu, ne traba da studiraju, to mogu da rade i kursisti, za to je dovoljna osnovna ili najviše srednja škola. Tako da ta situacija baš nije sjajna“, rekao je profesor Kovačević.

„Naša referenca su najuveći svetski univerziteti i mislim da Srbija ima dobr euniverzitete, što znači da je školski deo bolji deo ove zemlje, što daje neku perspektivu, ali da bi se stvari pokrenule napred to ne zavisi samo od akademske zajednice, nego i od onih koji nam vode zemlju, a to je politika“, rekao je profesor.

Uprkos tome, ima perspektive i dalje postoje talentovani mladi ljudi, koji i dalje imaju konkurentno znanje na globalnom tržištu.

„Ali, nažalost taj potencijal se ne koristi u ovoj zemlji.

 Podsetio je na pogubnost stava da je profit glavna stvar, jer to u stvari znači da cilj opravdava sredstvo, što dalje daje dozvolu da neko ubije nekoga jer „cilj opravdava sredstvo“.

„Ko je zamutio celu priču? Amerika! Kada je sve fabrike izmestila van svoje teritorije i time donela odluku: Mi ćemo da prodajemo pare, a oni će vare“, rekao je on.

Problem propalih firmi slikovito je opisao rečima: svi hoće da kupe dobru udavaču, niko neće propalu firmu.

Moramo da menjamo svest

„Obrazovanje nije trošak za budžet, obrazovanje je investicija. Mi moramo da promenimo svest. Imali smo izbore svake godine, sada ćemo ih imati na svakih šest meseci..Mora nekako da se prevari narod. Nije problem što su nam političari nepismeni, problem je što oni misle da znaju. Dok se ta svest ne promeni – nama nema sreće“, rekao je profesor Kovačević i dobio aplauz studenata.

Odgovarajući na pitanje kako bi trebalo reformisati obrazovanje, odgovorio je:

„Kad ti šef policije i šef države kupe diplome – šta ti i ja da pričamo dalje?“

Naš problem nije kvantitet, nego kvalitet

Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, rekao je da je teorija bez iskustva samo intelektualna igra.

„Kapitalističke korporacije nisu u stanju da zaposle mnogo ljudi“, kazao je i dodao da smo se svi mnogo promenili u poslednjih nekoliko godina.

„U svetu se stalno govori da živimo u vreme Četvrte industrijske revolucije. To je digitalizacija postojećih objekata i sve što je u IT sektoru postignuto se implementira u gradove i sada imamo pametne gradove, bespilotne letelice, robote…“, naveo je.

„Kompanije koje dolaze u Srbiju su najčešće iz druge tehnološke revolucije, a ređe iz treće. Mi treba da učimo od sveta, a ne da učimo o svetu. Reinterpretativno znanje treba da postane prošlost“, kazao je.

Student u centru učenja nije parola, on je taj zbog kojeg profesori postoje.

„Nama nije problem kvantitet, nama je problem kvalitet“, zaključio je.

Jak pojedinac znači jak sistem

Miloš Đuran, profesor kragujevačkog Prirodno matematičkog fakulteta  sa Instituta za hemiju i dopisni član SANU, rekao je da je naša zemlja među prvima po broju studenata na 1000 stanovnika.

„Na našim fakultetima imamo mnogo teorije, a malo prakse. Studije su nam teške, svaka godina ima mnogo predmeta, a i stalno se dodaju novi. Pravimo studijske programe ne osluškujući stvarnu i realnu potrebu. Nije realno da se student sa dobijenom diplomom odmah direktno uključi u sistem. Diploma jeste ulaznica, ali znanje mora stalno da se nadograđuje, morate stalno da učite i da se usmeravate ka onome što je aktuelno na tržištu rada“, rekao je profesor Đuran.

„Moramo menjati pravila na fakultetima, otvoriti ih za sve. Kod nas je masa važna, a u stvari su važni pojedinci. Čim, kao pojedinac, izdigneš glavu, neko te uhvati rukama i povuče dole.  A jak pojedinac znači jak sistem“, dodao je.

Generacija koja se sureće sa mnogo izazova

Ivanka Popović, prorektor Univerziteta u Beogradu, rekla je da strahuje da je veliki broj studenata na fakultetima u stvari kamuflaža za nezaposlenost.

„Velike strane korporacije traže radilice. Ne fakultetski obrazovane, nego do niovoa srednjeg menadžmenta“, istakla je ona i dodala da su zato u fokusu srednje i male firme. 

„Nije svako tog kvaliteta da može da ide u svoju firmu. Vi ste generacija koja se susreće sa jako velikim izazovima što se tiče posla, menjaćete karijere, pitanje je gde ćete na zemaljskoj kugli raditi to…Nisam sigurna da tržište rada može da apsorbuje toliko fakultetski obrazovanih. Mi školujemo kadrove za inostranstvo“, navela je.

Ako više znate – više vredite

Dr. Snežana Lakićević, savetnik direktora Funkcije za organizacijona pitanja za saradnju sa naučnim i obrazovnim institucijama u NIS-u  je ovom prilikom predstavila aktivnosti NIS-a u domenu reforme obrazovnog sistema u Srbiji, usklađivanju programa univerziteta sa potrebama Kompanije i podršku mladima kroz program Energija znanja. 

„NIS već petu godinu za redom razvija program Energija znanja, koji podrazumeva partnerstvo sa obrazovnim i naučnim institucijama u Srbiji i van zemlje, sa ciljem obrazovanja visoko stručnih kadrova osposobljenih za rad u NIS-u.  Mi ne shvatamo to kao sponzorstvo, niti kao posebno društveno odgovorno poslovanje, nego kao investiciju u budućnost naše kompanije, ali i Srbije uopšte.  Više od 600 mladih ljudi zaposleno je u prethodnom periodu u oblasti od interesa za našu kompaniju.  Za prethodne četiri godine uloženo je više od četiri miliona evra za investicije, pre svega u laboratorije za fiziku i hemiju u srednjim školama i fakultetima, kao i za stipendiranje najboljih studenata. Svako od nas ima odgovornost za izbor svog budućeg zanimanja, pa samim tim moramo da posmatramo šta je to što tržište rada može da apsorbuje, šta je to što treba da projektujemo u deset godina, šta je to što će biti aktuelno kada mi završimo master ili doktorske studije“, navela je Lakićević.

Može se uspeti i u Srbiji

Gordana Danilović Grković, v.d. direktorka Naučno-tehnološkog parka, rekla je da, nažalost,  naš obrazovni sistem ne prepoznaje preduzetništvo u formalnom delu tako dobro, ali preduzetnički duh nije stvar samo obrazovnog sistema.

„Preduzetnički duh je stvar nacije,  načina na koji mi godinama privređujemo, sistema iz kog smo izašli – socijalizma, koji ni blizu nije preduzetnički i koji ostavlja još uvek velike tragiove na nama, tranzicije koja predugo traje, i svega ostalog. Naravno, nismo svi za  preduzetnike, ali kako da ohrabrimo one koji jesu i one koji bi da probaju i kako da onima koji ne znaju da su za preduzetnike pokažemo to i  i da ih podržimo i pomognemo da možda prepoznaju sebe u tome“, navela je.

Mladim liderima je poručila da ne dozvole da im bilo ko govori da se ne može uspeti u Srbiji.

„Nemojte da vas lažu. Može i ovde u ovoj zemlji. Potencijal koji postoji je u vama, to što možete sami napraviti…Ne verujem da u Srbiji ne možete to. Svi oko vas su već pogrešili. Na vama je da vidite njihove greške i da vi uradite ispravno“, rekla je.

Problem našeg društva je i što su uvek drugi krivi, smatra ona. 

„Ali uvek će biti jedan zbog kojeg se nešto ne može i onih sto zbog kojih se može i to je izazov. Istražujte sebe, radite..Nije poenta u parama, poenta je da verujete da možete“, ohrabrila je studente Gordana Danilović Grković.

Forum mladih lidera Srbije 2017.YES! održava se u hotelu Mona na Zlatiboru od 26. do 28. maja.

Forum ima za cilj da okupi 100 mladih lidera iz cele Srbije, poveže ih, motiviše za pokretanje inicijativa u društvu, usavršavanje i razvoj poslovnih veština i širenju kruga kontakata.

Sponzor ovog panela je bio NIS.