Kraj ere malih plata u Istočnoj Evropi

Od Varšave do Rige, vlade istočnoevropskih zemalja, „spotiču“ se o ograničenja dosadašnjeg ekonomskog modela, koji je privlačio zapadne investitore skoro 30 godina, a zasnivao se na manje plaćenoj, niže kvalifikovanoj radnoj snazi.

Plate u tim zemljama stalno rastu, nezaposlenost je oko četiri odsto, što je navelo političare da razmišljaju o većim ulaganjima u istraživanja i obrazovanje.

„Moramo se usredsrediti na proizvode koji imaju veću dodatu vrednost“, kaže Radomir Jac, glavni ekonomista u ogranku osiguravajuće kuće Đenerali u Pragu.

„Izgradnja novih fabrika i proizvodnih linija neće koristiti češkoj ekonomiji. Ako ništa drugo, samo će stvoriti dodatne tenzije na tržištu rada, na kojem već postoji problem nedostatka niže kvalifikovanog kadra“, dodaje Jac.

Istočnoevropske ekonomije sada su na velikoj prekretnici, posle 90-tih godina, kada su posle pada komunističkog režima, privatne evropske i američke kompanije, željne profita, investirale u fabrike u time zemljama, zbog jeftine radne snage, a kasnije i zbog bescarinskog pristupa tržištu Evropske unije.

U Češkoj, nemački Folksvagen kupio je Škodu 1991. godine, Slovačka je otvorila vrata kompaniji Virpul ( Whirlpool), poznatom proizvođaču kućnih aparata, a kasnije postala najveći proizvođač automobila po glavi stanovnika. Nemačka industrija našla je ključne snabdevače u tom regionu.

Po jeftiniju radnu snagu u Srbiju

Sada veće plate šalju fabričke poslove u jeftinije zemlje.

Japanski Jazaki, na primer, prebacio je proizvodnju kablova za automobile, iz Plzena u Češkoj, u Srbiju, gde su radničke plate skoro 60 odsto manje.

U Poljskoj, masovan dolazak radnika iz Ukrajine popunjava manjak radne snage, ali i obuzdava još brži rast plata.