Srbija

27.01.2014. 09:53

Beta

Autor: Nova Ekonomija

Krstić: Javni sektor se u poslednja četiri meseca uvećao

Srbija

27.01.2014. 09:53

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić izjavio je da je u javnom sektoru zaposleno 781.000 ljudi.

On je najavio da će novoosnovana vladina komisija razmatratiti 119 zahteva, mimo internih konkursa, za nova zapošljavanja u državnoj službi.

„U poslednja četiri meseca javni sektor u Srbiji prosečno se mesečno uvećavao za 1.800 radnih mesta, jer je 3.200 ljudi odlazilo a 5.000 se zapošljavalo, najviše u novembru i decembru“, rekao je Krstić u intervjuu agenciji Beta.

On je podsetio da je zakonom ograničeno zapošljavanje u javnom sektoru u 2014. i 2015. godini i da je Vlada Srbije osnovala komisiju koja odlučuje o zahtevima za zapošljavanje novih ljudi. Ograničeno je otvaranje jednog radnog mesta u javnom sektoru na pet ugašenih, izuzimajući posebne situacije. 

„Ta mera nije bila popularna ali je neophodna, jer je javni sektor u Srbiji veći nego u zemljama u okruženju“, kazao je Krstić , ali nije mogao da precizira koliko ljudi je višak u javnom sektoru. 

Zahtevi za nova zaposlenja u javnom sektoru koje će komisija razmatrati, kako je rekao, nisu stigli previđenom procedurom, preko nadležnih ministarstava koja treba da odrede gde je moguće zapošljavanje. 

„Postoji prostor da se 300 ljudi mesečno zaposli u javnom sektoru, jer se istovremeno dešava i prirodni odliv iz tog sektora. Predlog je da se u svim službama, pre nego se donese odluka o novom zapošljavanju, vidi da li se to mesto može popuniti preraspodelom ljudi, jer budžet ne može da izdrži dalji rast tog sektora“, kazao je Krstić. 

Ministar finansija je pojasnio da po podacima registra zaposlenih u javnom sektoru, koji nisu konačni, na neodređeno vreme je zaposleno 645.000 ljudi, na određeno vreme 73.000, po ugovoru 55.000, a preko zadruga 8.000 ljudi. 

„Za budžet je takvo stanje neodrživo, ne samo zbog toga što je javni sektor preglomazan za ekonomiju kakvu imamo, već i zbog toga što su tu plate znatno veće nego u privatnom sektoru“, rekao je Krstić.

Bolje plate za ljude na odgovornim mestima

Do jula ove godine će, kako je najavio, biti uvedeni platni razredi za zaposlene u javnom sektoru, kako bi ljudi koji rade iste poslove, bez ozbira u kom sektoru, bili jednako plaćeni. 

„Novina će biti i to što će oni koji imaju bolje rezultate na poslu biti bolje i nagrađeni i moći će da napreduju u službi. To znači da će ljudi na odgovornim mestima biti bolje plaćeni nego sada, a ministri neće imati platu od (samo) 90.000 dinara“, rekao je Krstić. 

„Time će se sprečiti da kvalitetni ljudi napuštaju državnu službu jer u privatnom sektoru mogu više da zarade“, dodao je ministar.

Budžetski deficit manji od predviđenog

Ministar Krstić izjavio je i da je deficit konsolidovanog budžeta Srbije na kraju 2013. godine iznosio 179 milijardi dinara, što je za oko 20 milijardi manje nego što je bilo predviđeno rebalansom. 

„Smanjenje deficita budžeta na svim novima države, uprkos manjim poreskim prihodima, za 25 milijardi dinara rezultat je preduzetih mera štednje od septembra prošle godine, ali i sucifita budžeta lokalnih samouprava. To pokazuje da se nije dobro raspoređivao novac između državnog i lokalnog nivoa, i to pitanje će biti na dnevnom redu, paralelno sa utvrđivanjem načina finansiranja Vojvodine, koja je takođe imala suficit budžeta“, rekao je Krstić. 

Krstić je kazao da očekuje da će i deficit državnog budzeta u 2014. godini biti manji od paniranih 7,1 odsto BDP, jer u projekciju prihoda i rashoda državne kase nisu uračunati efekti ograničavanja broja zaposlenih u javnom sektoru, a biće manji i rashodi po osnovu sanacije preostalih banaka u kojima država ima vlasništvo. 

„Pripremljen je nacrt strategije za državne banke, jer nije racionalno da postoji sedam, uglavnom manjih banaka u kojima država ima vlasništvo. Ima puno nelogičnosti u tom sistemu i njih želimo da rešimo, da ne bi došli u iznuđenu situaciju da moramo da intervenišemo iz budžeta, što se desilo sa tri državne banke. Očekujemo da se proces sanacije preostalih državnih banaka, za koje ima zainteresovanih kupaca, okonča ove godine“, rekao je Krstić.

Država se jeftinije zadužuje

Ministar je istakao i da je pozitivna vest i što je javni dug na kraju 2013. umesto projektovanih 64,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosio 62,7 odsto. 

Ohrabrujuće je, po njegovim rečima, i to što raste tražnja za državnim obveznicama i pada kamata na te dužničke hartije, što znači da se država jeftinije zadužuje kako bi se obezbedilo redovno finansiranje budžetskih obaveza. 

„Na domaćem tržištu imamo rekordnu tražnju za obveznicima što pokazuje da investitori gledaju na Srbiju kao stabilnu zemlju s niskim rizikom. To je potvrdila i poslednja prodaja pedesettronedeljnih zapisa na koje je kamatna stopa bila za 0,5 odsto niža nego na prethodnoj aukciji takvih obveznica. Takođe, kamatna stopa na evoobveznice Srbije na međunarodnom tržištu pala je za 150 baznih poena, odnosno za 1,5 odsto od njihovog izdavanja krajem novembra prošle godine, dok su kamate na dužničke hartije drugih zemalja u regionu manje pale, za 40 do 60 poena“, kazao je Krstić. 

Planirano je, kako je naveo, da se Srbije krajem godine zaduži prodajom nove emisije evroobveznica od 750 miliona evra, ali će od stanja u budžetu zavisiti da li će to biti potrebno uz predviđenu prodaju obveznica na domaćem tržištu i očekivane kredite od Svetske banke, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Rusije.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. Svaka investicija u obrazovnom sistemu je dobrodošla jer je to investicija za budućnost dece. Svoju radost i značaj postavljanja ograde, kako zaposleni tako i učenici želeli su da istaknu i ujedno zahvale predsednici i opštini što je pronašla način i ispuni zahteve škole.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.