Krstić: Reforme penzijskog sistema neophodne zbog održivosti javnih finansija

Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je da su izmene zakona o penzijskom sistemu neophodne i da je te izmene trebalo doneti još pre pet-šest godina.

„Srbija je propustila tu priliku i sada ne treba da sedimo skrštenih ruku“, rekao je Krstić Tanjugu.

On je ukazao da su te izmene neophodne za održivost penzijskog sistema i javnih finansija uopšte.

Govoreći o podizanju starosne granice za žene za odlazak u penziju, Krstić je naveo da je u većini zemalja u zapadnoj Evropi to 67 godina. U istočnoj Evropi je, kaže on, minimum 65 godina, dok su ostale zemlje, uključujući i Crnu Goru, podigle starosnu granicu za odlazak žena u penziju na 67 godina. 

„Kod nas žene žive tri godine duže od muškaraca, a u penziju idu tri godine ranije. Ipak, i kod nas starosnu granicu ne treba menjati naglo, već postepeno. Mi bi do 2032. godine trebalo da se prilagodimo novoj stvarnosti u kojoj živimo“, rekao je Krstić. 

Nacrt pomenutog zakona, prema njegovim rečima, predviđa olakšice za odlazak u penziju žena koje su i majke. 

„I to je praksa razvijenih zemalja. Recimo, Nemačke. Iako naše javne finansije nisu u situaciji da se porede sa zapadnoevropskim, to je praksa koju želelimo da usvojimo“, istakao je Krstić. 

O beneficiranom radnom stažu, ministar finansija kaže da su izmene i dopune usmerene ka tome da se ukine beneficija za one koji to objektivno ne zaslužuju. 

„Primera radi, sekretarica u vojsci ili u policiji nema razloga da ostvaruje pravo na beneficirani radni staž, ukoliko to ne ostvaruje sekretarica koja radi bilo gde drugde“, naveo je on. 

Penali za prevremeni odlazak u penziju ili, kako je rekao, aktuarski penali su praksa u svim zemljama zapadne i istočne Evrope, a predlog za Srbiju je oko četiri odsto mesečno sve dok se ne dostigne uslov za sticanje penzije. 

„To nije potrebno usvojiti samo zato što je standard, već i zato što se kod nas nešto manje od trećine ljudi penzionisalo, a da nisu ispunjavali uslove“, rekao je Krstić. 

Osvrnuvši se na prepucavanja koja prate najavljene izmene ovog zakona, Krstić je rekao da u istočnoj Evropi praktično nema zemlje koja u jeku svetske ekonomske krize, od 2008. do 2012. godine, nije preduzela ovakve ili slične mere. 

„Na primer, u Republici Srpskoj uslov za penzionisanje žena je bio 60, a za muškarce 65 godina u 2008. godini, a u 2012. je ta granica izjednačena na 65 godina za žene i muškarce“, naveo je ministar i dodao da je isti slučaj sa Hrvatskom. 

Kada je reč o Crnoj Gori, on je ukazao da je 2008. godine granica za penzionisanje žena bila 60, a muškaraca 65 godina, a da je danas ona izjednačena na 67 godina za oba pola.