U bitcoin treba ulagati, ali samo novac koji možete prežaliti. „[Inače] se ne bih se usudio da bilo kome dajem finansijske savete“, rekao je na predavanju u okviru Maja Meseca Matematike, Marko Suvajdžić, profesor na Univerzitetu Florida.
U Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, na ovom predavanju, predstavljene su osnove blockchain-a, bitcoina i koncepta „smart contract“-a.
Profesor Suvajdžić je trenutno pomoćnik direktora Instituta za digitalne svetove na Floridi i profesor u Laboratoriji za digitalnu umetnost i nauku.
Za sve koji do sada nisu čuli za digitalne valute, bitcoin je najvrednija, ali ne i jedina kriptovaluta. Profesor suvajdžić objasnio je istorijat nastanka istih, ali i dao nekoliko korisnih saveta uz disklejmer.„Studentima ili bilo kome ko me pita, prvo kažem da ne želim da odgovaram za bilo čiji novac. Najbolje je da kupujete kripto valute za onoliko novca koliko možete da prežalite“, kaže Suvajdžić za Novu ekonomiju.
Šta je bitcoin i čemu služi?
Bitcoin je digitalna valuta (non-fiat currency) koji služi za razmenu dobara bez učešća finansijskih institucija, odnosno centralizovanog sistema.
„Drugim rečima, danas banka ima podatke o nama, o tome ko prima, a ko šalje novac. Želi da zna zašto šaljemo ili primamo novac. Bitcoin je nastao kao rešenje za prevazilaženje ove nametnute birokratije“, kaže Suvajdžić.
Svi podaci o transakcijama digitalnih valuta pohranjeni su u jedinstvenom lancu blokova podataka, takozvani blockchain. Ovaj niz podataka je linearan, i nije moguće menjati unazad pohranjene podatke.
Prvi bitcoin „izrudaren“ je 2009. godine, godinu dana nakon što je osmišljen. Danas, nakon svake transakcije i pohranjivanje podataka u blockchain-u, „izrudari“se po jedan bitcoin. Broj bitcoin-a koji mogu nastati ograničen je na 21 milion, a svoje vlasnike za sada ima oko 18 miliona „novčića“.
„Benefit blockchain-a je taj što sve podatke dele svi aktivni serveri, nije centralizovan i samim tim niko nema monopol nad tim podacima“.
Da rudari, odnosno zarađuje bitcoine može svako, uz odgovarajuću opremu i mnogo, mnogo struje.
Kada bi bitcoin bio država, spadao bi u „top deset“ zemalja po potrošnji struje. To je ujedno i način da se ceo sistem zaštiti od zloupotrebe podataka. U suprotnom, ko ima procentualno veći broj servera, ima i monopol nad celokupnom bazom podataka.
Da se to ne bi dogodilo, potrošnja struje ovom prilikom obezbeđuje sigurnost celog sistema.
Marko Suvadžić govorio je i o Ethereumu i pametnim ugovorima, koji umnogome olakšavaju život kreatora.
„Ne morate više da verujete na reč drugoj strani, sve je transparentno. Ukoliko prodajte svoje usluge ili proizvod uz posredovanje, automatski dobijate deo novca propisan ugovorom svaki put kada se obavi kupovina. Ne čekate kraj meseca i ne morate da verujete na reč posredniku koliko ste novca zaista zaradili“, objašnjava Suvajdžić.
Trenutna vrednost bitcoina je 27.982 američkih dolara, nakon pada koji se beleži prethodnih nedelja.
Foto: Printskrin