Laboratorije spremne za brzu dijagnostiku afričke svinjske kuge

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije saopštio je da su zbog virusa afričke kuge koji napada svinje laboratorijski kapaciteti za dijagnostifikovanje te bolesti podignuti na najviši nivo.

„Imajući u vidu brzo širenje afričke kuge svinja u Srbiji i potrebu za brzim
delovanjem, Direktorat je sredinom prošlog meseca, za potrebe Naučnog instituta za veterinu Srbije (NIVS), zatražio od Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) izuzetnu hitnu podršku u vezi sa dijagnostičkim reagensima potrebnim za brzu dijagnostiku ove bolesti“, podseća se u saopštenju.

Kako se objašnjava, direktorat je zatražio pomoć od 60.000 evra za borbu protiv afričke kuge svinja (AKS), jer se očekuje veći broj životinja koje će oboleti od te bolesti, jer je za njeno suzbijanje važna brza dijagnostika.

U Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije (NIVS) koji je Nacionalna referentna laboratorija za ovu bolest ovog virusnog oboljenje dijagnostikuje se najsavremenijim molekularnim metodama. Pored toga, vrši se genetska tipizacija i prati evolucija virusa, naglašava se u saopštenju.

Kako se dodaje, predviđajući širenje AKS, kao i dolazak drugih naročito opasnih bolesti usled klimatskih promena, MAAE je finansirala projekat za jačanje laboratorijskih kapaciteta i dijagnostiku bolesti u vanrednim situacijama

Afrička kuga svinja (AKS) u Srbiji je prvi put dijagnostikovana 2019. godine kod domaćih svinja, ali tada nije došlo do većeg širenja zaraze od divljih svinja.

Afrička kuga svinja registrovana u 72 mesta i lovišta u Srbiji

Ipak, kako se dodaje, početkom 2020. godine, dijagnostikovani su prvi slučajevi afričke kuge u graničnim područjima sa Rumunijom i Bugarskom, najverovatnije kao rezultat prirodnog širenja bolesti, odnosno kretanja divljih svinja.

Preduzete su brojne mere, a najvažnije su obuhvatale pojačan i takozvani redukcioni odstrel radi smanjenja brojnosti divljih svinja.

„Budući da je AKS teško kontrolisati kod divljih svinja, osnovni cilj preduzetih mera je sprečavanje širenja bolesti na domaće svinje. Stoga se u pojedinim područjima pribeglo preventivnoj depopulaciji domaćih svinja“, dodaje se u saopštenju.

Kako je prenela Nova ekonomija, do kraja jula bilo je potvrđeno 1.363 slučaja afričke kuge svinja, a prema najvnojim podacima Ministarstva poljoprivrede do 2. avgusta registrovano je 1.637 slučajeva te zarazne bolesti. Eutanazirano je blizu 20.000 svinja u srpskim gazdinstvima.

Država plaća naknadu za životinje uginule ili ubijene zbog Afričke svinjske kuge