Lazarević: Za Srbiju značajno što je Slovačka uvek podržavala proširenje EU

U narednih šest meseci, počevši od 1. jula, Slovačka po prvi put predsedava Evropskom unijom i to u okolnostima kada, takođe po prvi put u istoriji EU, jedna od zemalja članica iz nje istupa. 

Za Srbiju i Zapadni Balkan u celini značajno je da je Slovačka uvek aktivno podržavala politiku proširenja i davala svoju podršku demokratskim procesima u regionu. Ipak, nakon Brexita, planirani prioriteti predsedavanja preformulisani su u skladu sa novim okolnostima.  

„S obzirom da se ne zna kako će Evropska unija tačno izgledati za šest meseci, u zavisnosti od toga da li će Velika Britanija napustiti članstvo ili ne, kao i da se trajno rešenje za migrantsku krzu još ne nazire, bilo je potrebno fokusirati se vraćanje poljuljanog poverenja građana i na ono što je važno svim građanima Evrope: jačanje ekonomije, privlačenje investicija i otvaranje novih radnih mesta,“ kaže Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike i član Užeg pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU.

Prioritetne oblasti u agendi slovačkog predsedavanja orijentisane su na jačanje pozicije same Evrope u globalnom svetu – kroz ekonomiju i modernizaciju jedinstvenog tržišta, održivu politiku migracija i azila i Evropu koja se uključuje u globalne procese. 

„Nakon Brexita, proširenje kao jedan od ključnih ranijih prioriteta EU predsedništva, sada se stidljivo krije pod nazivom Evropa koja se uključuje u globalne procese, što ukazuje na niži značaj koje će mu biti ukazan kroz slovačko predsedavanje. To ipak ne znači da će proces proširenja biti zaustavljen. Započeti pregovori i procesi će se svakako nastaviti na tehničkom nivou gde će Evropska komisija imati veću ulogu. Kao i uvek do sada, a možda i više nego ranije, napredak u procesu pristupanja će zavisiti od posvećenosti zemalja i njihove istrajnosti u reformama,“ kaže Lazarević.

Pitanje migracija, kao ključna tema Brexita, jedan je od izazova i za slovačko predsedavanje. Pored nepoverenja stvorenog između zemalja članica usled podela i neslaganja oko načina rešavanja migrantske krize, kao i činjenice da je Slovačka bila među zemljama koje su odbile predlog Evropske komisije da svaka zemlja članica primi određeni broj migranata, „ne bi bilo realno očekivati da će se pravo rešenje pronaći u narednih šest meseci“, dodaje Lazarević.

S obzirom da će tokom slovačkog predsedavanja akcenat biti na razvoju jedinstvenog digitalnog tržišta i energetske unije, iz perspektive Srbije koja je članica Energetske zajednice Jugoistočne Evrope od 2006. godine, to može biti višestruko korisno, posebno zbog unapređenja uslova za investiranje u projekte obnovljive energije u Srbiji. 

„Odluka Slovačke da tokom svog predsedavanja fokus usmeri na ekonomiju može doneti više koristi zemljama Zapadnog Balkana nego politika proširenja u ovom trenutku“, zaključuje Lazarević.