Liste čekanja: Ne može se preko noći rešiti problem koji je nastajao decenijama

Lekari sa Klinike za kardiohirigiju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu su svojim činom pokrenuli diskusiju o problemu koji u zdravstvenom sistemu postoji decenijama – o listama čekanja. Primera radi, pacijent koji je u februaru ove godine upisan na listu čekanja ugradnju veštačkog kuka na Institutu za ortopedsko-hiruške bolesti “Banjica” će na tu intervenciju čekati punu deceniju. Rešenje problema mora biti sistemsko, drugačijom organizacijom rada u zdravstvenim ustanovama, a ne pojedinačnim „gašenjem požara“, slažu se sagovornici Nove ekonomije.

Neka od rešanja koja predlažu naši sagovornici su bolji pristup preventivnoj i primarnoj zdrasvtvenoj zaštiti koja bi sprečila da kod pacijenata dođe do ozbiljnijih zdravstvenih problema. Takođe, predlozi se odnose i na veće uključivanje opštih bolnica koje bi rasteretile kliničke centre i institute.

Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Niš Zoran Perišić izjavio je u petak za agenciju Beta da liste čekanja na operacije na Klinici za kardiohirurgiju nisu eliminisane, iako je to nedavno saopštilo rukovodstvo te klinike.

Perišić je rekao da liste čekanja postoje do septembra ili oktobra ove godine, što se može videti i na portalu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Podaci RFZO pokazuju da u UKC Niš liste čekanja do oktobra postoje samo za koronografiju, kada su u pitanju kardiološki zahvati.

Međutim, načelnik Klinije za kardiohirurgiju Dragan Milić je za Novu ekonomiju objasnio da koronografija ne pripada toj klinici, već Klinici za kardiologiju.

On je naveo da se na njihovoj klinici najčešće obavljaju zahvati kao što su ugradnja bajpasa i ugradnja veštačkih valvula.

Na revaskularizaciju miokarda bajpas (Bypass) hirurgijom u KCS Niš čeka 30 pacijenata, a poslednji na listi (koji je na nju upisan 22. marta tekuće godine) trebalo bi da bude primljen 18. maja ove godine.

Na ugradnju veštačkih valvula u KCS Niš čeka 13 pacijenata, od kojih poslednji na listi (koji je upisan 2. novembra 2022. godine) očekuje prijem 15. maja.

Na listi postoje i pacijenti koji su kasnije stavljeni na listu, ali će brže doći na red. Na primer, pacijent koji je za listu čekanja za ugradnju veštačkih valvula upisan 16. januara ove godine će na red doći 1. maja.

Podsetimo, sredinom aprila Klinika za kardiohirgiju UKC Niš saopštila je da je uspela da eliminiše liste čekanja posle „sto dana rada i besplatnog angažovanja tokom 12 uzastopnih radnih vikenda“.

Sprečiti da do lista čekanja uopšte i dođe

Doktorka i specijalistiknja za plućne bolesti Slavica Plavšić kaže da bi liste i čekanja i trebalo da bude podeljene na grupe pacijenata kojima je operacija hitnija i na one koji imaju mogućnosti da sačekaju na intervenciju.

Takođe, ona ocenuje da bi trebalo da postoji objedinjena lista čekanja za sve zdravstvene ustanove.

Kada je reč o ortopedskim operacijama, na koje se u Srbiji najduže čeka, Plavšić kaže da bi opšte bolnice (sekundarne zdravstvene bolnice) širom države, koje imaju ortopedska odeljenja, trebalo da preuzmu sve jednostavnije operacije, a da se samo komplikovaniji zahtevi prebaciju na ustanove tercijarnog nivoa zaštite kao što je Insitut “Banjica” ili “Dedinje” (kada su u pitanju kariološki zahvati).

Ortopedske operacije bi pre svega mogle da se preduhitre boljom preventivnom i primarnom zdravstvenom zaštitom.

Ukoliko bi se one predupredile, do lista čekanja ne bi ni došlo, jer bi manje pacijenata došlo do stadijuma kada je operacija neophodna, smatra doktroka Plavšić.

Ortopedske operacije mogle bi da spreče boljim pristupom fizikalnoj terapiji, pristupačnijim banjskim lečenjem, ali i reorganizacijom primarne zdrasvtvene zaštite u kojoj sada ne radi dovooljno lekara opšte prakse koji za rad sa jednim pacijentom imaju u proseku 10-15 minuta.

Takođe, doktorka Plavšić objašnjava da je neophodno da sve ustanove imaju aparate za merenje gustine kostiju koje sada poseduje samo nekoliko centara.

Na taj način bi pacijenti na vreme mogli da imaju saznanja da li su u riziku od osteoporoze, čime bi se sprečili lomovi koji kasnije i dovode do operacija.

“Sve su to stvari koje dovode do toga da mi ne dođemo do liste čekanje”, kaže Plavšić.

Objašnjava i da liste čekanja nije moguće rešiti odjednom.

“Ne može se problem koji je stvaran decenijama rešiti odjednom”, kaže ona

Dodaje i da je neophodno raditi revizije lista na tri do šest meseci kada bi se utvrilo ko od pacijenata zaista i dalje čeka na zahvat, koje intervencije su hitne, a koji pacijenti su operaciju završili privatno ili su u međuvremenu preminuli.

Problem je sistemski i tako treba da se rešava

I hirirug iz Kragujevca Vladimir Đorđević se slaže da su kardiohirurške operacije koju su uzbrukale javnost samo vrh ledenog brega.

“Postoje mnoga obolenja od koji ljudi umiru, a na čije se lečenje čeka dugo. Problem je sistemski i tako treba da se rešava”, kaže Đorđević.

Objašnjava da je zdravtsvo veoma kompikovana uslužba delatnost koja je ne proizvodi ništa, ali troši.

“Za razliku od drugih, gde su inputi jasni, te se lako definiše cena usluge, u zdravstvu to nije sluičaj. Posebo kada vam cenu određuje posrednik (RFZO), a ne stvarni troškovi”, kaže Đorđević.

Pojašnjava da za normalan i učinkovit rad morate imati skladan odnos kapaciteta i kadra.

“On nikada i nigde ne može biti apsolutno idealan. Naravno da ne možete imati bolnicu na svakom ćošku, ali bi morali imati ravnomernu distribuciju”, kaže on.

Đorđević navodi i da je Kragujevcu na primer “očajno nedostaje opšta bolnica koja bi rasteretila Univerzitetski klinički centar“.

Navodi da bi se liste čekanja mogle smanjiti ili izbeći radom u dve smene, ali predpostavlja da trenutno za to nema dovoljno kadra.

Kritikuje način na koji su lekari u Nišu trenutno rešili liste čekanja jer su, kako ocenjuje Đorđević, “gasili požar čašom vode”, pa će se samim tim liste ponovo stvoriti jer nije uklonjen uzrok.

Komentarišući situaciju u Nišu, kaže da po zakonu svaki prekovremeni rad mora da se plati i da mu nije jasno na koji način su lekari u Nišu zavodili i fakturisali ove operacije.

Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na upit Nove ekonomije o tome koji je plan države kada je u pitanju rešavanje problema lista čekanja u državnom zdravstvu.