Ljude briga za rešenja, interesuju ih samo njihovi problemi

Mnoge američke kompanije koriste dizajn tinking (design thinking) prilikom rešavanja određenih problema i poteškoća. Međutim dizajn tinking koriste i neke srpske kompanije poput Nordeusa. Nordeus je srpski startap osnovan 2010. godine koji se bavi razvojem igara za društvene mreže i mobilne telefone. Kompanija ima sedište u Beogradu i kancelarije u Londonu, Dablinu, San Francisku i Skoplju. U Srbiji kompanija zapošljava oko 200 ljudi koje čine stručnjaci iz oblasti programiranja. Pre četiri godine srpski Nordeus je prodat američkoj kompaniji Take-Two Interactive Software, za 378 miliona dolara. Da li je dizajn tinking put na američko tržište, pitali smo istraživača korisničkog iskustva u kompaniji Nordeus Milovana Dekića.

Pre nekoliko godina američka kompanija Take-Two je kupila Nordeus i time ste ušli u novu eru poslovanja. Da li se američki uticaj odrazio na vaš rad i da li vam je doneo novo iskustvo?

Da, doneo nam je novo iskustvo. Imamo mnogo lakši pristup ljudima koji su iz drugih studija, jer možemo lakše da razmenjujemo saznanja. Kao što postoje istraživači u Nordeusu kao što smo mi, tako postoje istraživači u drugim oblastima. Sada smo u stalnoj komunikaciji sa njima i od njih može dosta da se nauči, ali i od nas. Stalno razmenjujemo iskustva, savete, alate, znanja iz različitih oblasti, pa je to izuzetno korisno.

Je li to, kada pričamo o takvim akvizicijama, dobar put kojim treba jedan preduzetnik da ide, da mu to bude cilj?

Čuo sam da neki to rade, isključivo da bi prodali posao. S druge strane, čitao sam da ukoliko razmišljaš tako, nikad nećeš ništa uraditi. Ono što je na kraju bitno, jeste da čovek ostane zaljubljen u problem koji rešava, i na kraju kako će i koji će ishod toga biti.

Ne znam da li planirate da napišete „Design thinking 2“, ali kada bi mogli da ubacite potpuno neočekivani element u tu knjigu, koji bi to element bio?

To je sigurno poglavlje o veštačkoj inteligenciji. Ono o čemu razmišljam i o čemu sam počeo da pišem je vodič o tome šta da radiš kada ti padne ideja na pamet. Da to bude sedam stvari koje ljudi treba da rade, kako bi pogurali ideju, da ne ostanu da sanjare sa njom, da ne bude prototip od šest meseci, već da pokušaju da se nose s idejom. To bi trebalo da bude neki vodič sa više praktičnih stvari, pravih poteza u pravo vreme, a da su jeftini i brzi.

Kada je pravo vreme da počneš da se baviš preduzetništvom i da li je potrebno neko prethodno iskustvo pre osnivanja sopstvene kompanije?

Viđam kod sebe u kraju decu koja prave limunade ili narukvice i prodaju ih. To je jako zanimljivo, jer sebe izlažeš svemu čime ćeš kasnije biti izložen u poslu, a ta prodaja limunade ili narukvica je prvi izlazak iz zone komfora. Kada je pravi trenutak za to, odnosno koliko godina treba da imaš da bi to uradio, ne znam. Zanimljivo je da su to deca od devet ili 10 godina, a to je vreme kada treba da se uče neke veštine, prodaja i to kako ćeš reagovati na odbijanje.

Kada je u pitanju rešavanje problema, koliko ljudi ne razume koji problem treba da reši?

Moja omiljena tema je to zašto je razumevanje problema bitno. Nekome je možda to skroz intuitivno, ali na neki način razmišljati da ispred sebe imate problem i da ono na čemu radite treba da ga reši – to je naučno i naučničko rešenje. Pre 10 godina je bio viralan citat na Tviteru koji kaže: Ljude baš briga za vaša rešenja, njih interesuju samo njihovi problemi. Dakle, vi možete da budete relevantni samo ako rešavate problem, ako rešite nekome problem. Tako da, ukoliko nešto ne rešava problem, velika je šansa da to prosto nije bitno. Međutim i kad se tumače problemi i kada se razmišlja o tome koji problem može da se reši, to na kraju zvuči jednostavno. Naći relevantan problem je mnogo teško. Prvo možda ne razmišljaš o njemu, ali ono što je najčešća greška jeste da pogrešno shvataš problem, da ga pogrešno tumačiš.

Veštačka inteligencija je dobar alat za rešavanje problema, ljudi dosta i očekuju od nje. Za šta bi trebalo da se koristi taj alat?

Izaći će 10 izdanje knjige koje u sebi ima novo poglavlje. Sećam se da sam pravio tabelu po fazama u kojoj se nalaze AI alati, koliko je koji koristan za koju fazu. Generalno je koristan za sve i svašta. Jedina faza u koju sam stavio ocenu „5 od 5“ je prototajping. Kada ti ideja padne na pamet, uz pomoć AI-a možeš da probaš brzo i jeftino da je napraviš. Šta su bile alternative ranije? Alternativa je bila da napraviš papirni prototip, odnosno da crtaš i sečeš prototip. Sledeće faze su bile Power point ili Google slides. Pokušao sam da prototajpujem nešto preko aplikacije na mobilnom telefonu, a AI je naročito koristan za to. AI alati su eskalirali, tako da je mnogo lakše i oni treba da se koriste naročito za prvu verziju ideja. Tako da je validiranje na neki način sada lakše.

Kako da napravimo dobar prompt?

Ima par pravila, ali je bitno da zadaš veštačkoj inteligenciji neku rolu. Ja sam, na primer, kada sam nešto tražio, rekao AI-u da razmišlja kao Dalaj Lama. Ili, jednom sam mu rekao da razmišlja kao inženjer koji radi kod Ilona Maska. Neki alati zapravo dosta dobro shvataju to, i dosta dobro prave klikabilne interfejse, tako da rade dosta dobar posao. Ono što je sa AI-em dosta dobro unapređeno, jeste da možeš da mu kažeš da ti pomogne da kreiraš specifikaciju za dokumente. On ti da neki dokument na dve ili tri strane i onda ti taj dokument serviraš alatu da ti napravi nešto na osnovu njega.

Ceo intervju pogledajte na Jutjub kanalu Nove ekonomije.