Lokacijska dozvola za Južni tok sledeće nedelje

Ministarstvo građevinarstva izdaće lokacijsku dozvolu za gasovod Južni tok, najverovatnije, sledeće nedelje, rekao je ministar Velimir Ilić.

Čeka se samo, kako kaže, da Vlada Srbije usvoji izmene prostornog plana za ovaj infrastrukturni projekat.

Ilić obećava da će i građevinska dozvola biti izdata u najkraćem roku da bi radovi, kako je najavljeno, mogli da počnu između 20. novembra i 20. decembra, u zavisnosti od obaveza predsednika Srbije i Rusije, čije se prisustvo očekuje na otvaranju gradilišta. 

„‘Južni tok’ je trenutno najveća investicija i sve što je u nadležnosti Ministarstva koje vodim odrađeno je na vreme. U poslednjih godinu dana nijedan projekat nije čekao zbog nas. Naprotiv, sve dozvole za koje smo nadležni izdate su najkasnije u roku do 30 dana“, tvrdi Ilić. 

On objašnjava i da Ministarstvo izdaje dozvole samo za velike infrastrukturne objekte, dok je za sve ostalo nadležnost lokalnih samouprava. Novi zakon o planiranju i izgradnji, koji je u proceduri, predviđa da se građevinska dozvola dobija na jednom šalteru, najkasnije u roku od 30 dana i da je startu besplatna, podseća Ilić i poručuje da ako lokalne samouprave taj rok ne ispoštuju, investitor ima pravo da se žali Ministarstvu i ministar može da izda dozvolu odmah. 

Ministar najavljuje i da bi ugovor o kineskom kreditu za izgradnju deonice Koridora 11 od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, za koje je zadužen kineski „Šandong“, trebalo da bude ratifikovan 19. novembra u Skupštini. 

„Vrednost tog posla koji se finansira iz kineskog kredita je oko 340 miliona dolara, a obaveza Srbije je učešće od deset odsto. Tih 10 odsto učešća je predviđeno budžetom za narednu godinu, ali su Kinezi spremni da počnu radove i pre nego što se uplati avans. Projektna dokumentacija je završena, dozvole su spremne i izgradnja prvog tunela može da počne do kraja ove godine, a radovi bi punom parom krenuli na proleće“, kaže Ilić. 

On kaže i da država ne može više kreditno da se zadužuje, zbog čega je predlog da se izda koncesija za auto-put Beograd – Požega, gde bi se koncesionaru ustupilo pravo naplate putarine i na delu od 103 kilometra koji već gradimo iz kredita. 

„Vrednost posla je oko 600 miliona evra. Na delu od Surčina do Obrenovca treba da se urade most na Savi i petlje. Na toj deonici od 17 kilometara sa skupim objektima, od naplate putarine ne može da se isplati investicija. Deo od Preljine do Požege u dužini od nešto više od 30 kilometara, najskuplji je, jer ima 3.700 metara tunela i 3.500 metara nadvožnjaka. Ako saobraćaj raste, što očekujemo, može da se smanji broj godina koncesije ili da se od tog viška otplaćuju krediti“, objašnjava Ilić. 

Ministar kaže i da koncesioni ugovor pravi nezavisni pravni i finansijski konsultant, koji se bira na tenderu. 

„Sada ćemo da raspišemo tender za konsultanta, tako da ceo proces može da bude završen za oko četiri meseca“, očekuje Ilić. 

Ministar kaže i da trenutno ima velikih problema sa upisom nelegalnih objekata u katastar, jer se u javnosti mešaju upis u katastar nepokretnosti i legalizacija, a to su, kako kaže, dva zakona. 

„Zakon o upisu nelegalnih objekata je osmišljen veoma dobro, ali je uništen u parlamentu jednim amandmanom – da se traži mišljenje suseda, i to sada usporava proces. Isto i kod Zakona o legalizaciji, jer je većina u parlamentu prihvatila predlog, koji nije prošao Vladu, da mogu da se legalizuju i objekti izgrađeni bez dozvole posle 11. septembra 2009. godine“, navodi on. 

Ilić podseća i da je bespravna gradnja krivično delo još od 2003. godine, ali se „divljim neimarima neko stalno dodvorava“. 

„Može opet da se desi da Ustavni sud obori Zakon o legalizaciji. Ustav i zakoni moraju da se poštuju. Ne smemo više da produžavamo agoniju divlje gradnje, već treba da se podvuče crta“, poručuje ministar građevine i urbanizma.