Maja Suđicki Trzin, Samer&Co: Dramatično stanje u pomorskom transportu

„Brodolom“ u međunarodnom pomorskom transportu, povećana tražnja, nedostatak kontejnera, rast cena transporta, nedovoljno brodova, postaje dramatičan.

Kad se tražnja stabilizuje, stabilizovaće se i cene kontejnerskog transporta iz Azije, kaže Maja Suđicki Trzin, generalni direktor kompanije Samer&Co Shipping iz Novog Sada.

Osim svakodnevnih  pritiska na cene koje rastu usled rasta tražnje i manje ponude, postoje i eksterni šokovi a to su posledice blokade Sueckog kanala, neadekvatni infrastrukturni kapaciteti i nedostatak radne snage, napominje ona.

„Situacija je zabrinjavajuća ako posmatram situaciju kao potrošač, ali ako posmatram kao neko ko se bavi međunarodnim transportom situacija je više nego dramatična. Bojim se da mnoge kompanije neće preživeti ovaj poslednji šok a to je rast cene energenata“, kaže Maja Suđicki Trzin.

Foto: Pixabay

Poremećaj u međunarodnom transportu, kako ona kaže, već godinu dana je nastao, pre svega, kao posledica rasta tražnje usled ekpanzivnih monetarnih politika. Monetarne mere su donete kao odgovor na ekonomske posledice pandemije. 

„Mnogo je milijardi dolara koje su upumpane u privredu i drugačiji scenario je bio nemoguć“, ukazuje ona.

Ostali važni faktori koji su uticali na fijasko u prekooekanskom transportu su dugoročni i odnose se na preveliku zavisnost industrije od uvoza iz Jugoistočne Azije. Kao i na nedostatak radne snage i rast cena energenata, ocenjuje ona.

Poskupeli kontejneri

Više cene transporta utiču na poskupljenje robe.

„Poskupljenja su, međutim i posledica rasta cena poljoprivrednih proizvoda usled loše sezone i rasta cena energenata“, kaže ona.

Postoji mit da su privrednici odlično reagovali na sve izazove ove zdravstveno-ekonomske krize i da smo prilagodili poslovanje novim prilikama. Ipak, praksa kaže drugačije, prema njenoj oceni, jer mnogi uvoznici i izvoznici nisu odmakli dalje u ovoj krizi od analize rasta troškova.

Model poslovanja, ako ne računamo malo veći plasman robe preko interneta, ostao je isti kao ranije, ocenjuje Suđicki Trzin.

Novogodišnji praznici su vreme najveće potrošnje, ali za kompanije u međunarodnom transportu taj period je već prošao jer roba široke potrošnje isplovljava ka Evropi i Americi krajem leta.

„Visoke cene transporta imaće uticaj na cene. Po analizi ekonomista američkog FED-a od pre pet godina povećanje troškova transporta od 15 odsto povećava baznu inflaciju za 0,1 odsto“, napominje ona.

Troškovi transporta su povećani i do sedam puta u odnosu na prethodne dve godine. I to cene uvoza iz Azije, kako ona naglašava, dok su cene transporta robe za izvoz na nekim relacijama ostale stabilne ili su zabeležile manji rast. Kako domaće tržište zavisi od uvoza zato se veoma osetilo povećanje potrošačkih cena.

Kad se očekuje stabilizacija?

Prema njenoj oceni, stabilizacija je neminovna jer se stiglo do cena i uslova koje privreda ne može više da podnese.

„Postoje signali da se ekonomija lagano vraća na nivo manjeg rasta. Kako će se situacija razvijati u narednim mesecima zavisi od daljih ekonomskih politika i naročito kako će se rešiti problem sa nestašicom i visokom cenom energenata“, smatra ona.

Kada se tražnja stabilizuje, kako kaže, stabilizovaće se i cene kontejnerskog transporta iz Azije.

„Cene će ostati više od onih na koje smo navikli zbog rasta troškova brodskih kompanija“, kaže ona.

Iz ove situacije dugoročno niko nije profiter, kaže ona, iako je profit kod nekih kompanija izuzetno visok.

„U ovoj situaciji svi su nešto izgubili a najviše mogućnost da bilo šta možemo imati pod kontrolom“, zaključuje Suđicki Trzin.