Malinari pokušavaju da privuku berače sladoledom i kolačima

Među proizvođačima malina skoro mesec pre početka berbe „crvenog srpskog zlata“ vlada prava jagma za beračima.

Utrkuju se malinari ko će pre do radnika, pa su tako ovih dana osvanuli i prvi oglasi u javnim glasilima za angažovanje berača.

U ovom nadmetanju je sve dozvoljeno, pa tako čak i obećanja pojedinih malinara da će berači kod ovih domaćina, pored smeštaja i tri obroka, imati i poslasticu u vidu sladoleda ili domaćih kolača, pišu Večernje novosti.

Prema podacima naučnog saradnika dr Aleksandra Leposavića iz čačanskog Instituta za voćarstvo, u proizvodnji, preradi i plasmanu domaće maline angažovano je od 30.000 do 35.000 zaposlenih sa punim fondom radnih časova, jer je povremeno u ovom poslu zaposleno čak oko – 150.000 ljudi. 

Tako će malinjaci već sredinom narednog meseca postati najveće fabrike na otvorenom u Srbiji. 

„Zbog sve većih površina pod malinom, koje su poslednjih godina nicale stihijski i potpuno neplanski, postoji bojazan da se pojavi problem nedostatka radne snage“, kazao nam je dr Leposavić. 

Dnevnice beračima malina kreću se od 2.000 do 2.500 dinara, a uz to se podrazumevaju i obroci i konačište. Pojedini malinari plaćaju i po 35 dinara po ubranom kilogramu maline, ili 30 odsto od ukupno ubrane količine, ali bez hrane i prenoćišta. 

Proizvođači strahuju da neće imati ko da im malinu obere, jer je sve manje radne snage na tržištu, upravo zbog toga što je skoro svaki drugi domaćin u Ivanjici, Arilju, Dragačevu…a poslednjih godina i u Priboju i Prijepolju, posadio „crveno zlato“. 

„Angažovao sam ljude da mi potraže radnike, pouzdane, proverene, koji će da rade. Ranije su se na oglas javljali ljudi iz Čačka, Kragujevca, Prijepolja… Ali sve je manje berača“, ispričao nam je Miro Jovanović, malinar iz okoline Ivanjice. 

Kroz ruke berača u Srbiji godišnje prođe oko 80.000 tona maline, koliko je bila prošlogodišnja proizvodnja u našoj zemlji, čime je Srbije dospela na prvo mesto u svetu. 

Po ubranim količinama ploda, na evropskom kontinentu na prvom mestu je Rusija, zatim slede Srbija, Poljska, Ukrajina, Mađarska, Francuska, Španija i druge. Međutim, najveća robna proizvodnja se ostvaruje u Srbiji, jer se više od 95 procenata svežih i prerađenih plodova maline plasira na svetsko tržište.