Vesti iz zemlje

29.05.2023. 10:01

Biznis i finansije

Autor: Čedomir Savković

Manje ribara u Srbiji, odmažu im loši propisi i masovni krivolov

Foto: Pixabay

Zvanična statistika beleži rast broja privrednih ribara, ali oni tvrde da ih sada ima 4,5 puta manje u odnosu na početak 21. veka. Oni cenjuju da su do tako drastičnog pada doveli propisi koji im „onemogućavaju da normalno rade“, kao i masovni krivolov.

Kako prenose Biznis i finansije, krivolov je ogroman problem saglasne su i organizacije koje izdaju dozvole za ribolov, ali po mnogim drugim pitanjima njihovi stavovi se razilaze od procena ribara.

Ribolov i uzgoj ribe su veoma značajna ekonomska grana za one koji se njima bave, ali prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) učešće proizvodnje i ulova ribe u našem BDP-u je manje od jedan odsto.

Pod proizvođačima se uglavnom podrazumevaju oni koji uzgajaju ribu u ribnjacima i to su najčešće preduzeća, dok se ribolovom na rekama bave ribari.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da najveći deo domaće ribe, 76 odsto, dolazi iz uzgoja, a ostatak otpada na ono što su ulovili privredni i rekreativni ribari.

Ovu oblast regulišu Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda iz 2014. godine i srodni propisi.

Shodno njima, privredni ribolov dozvoljen je samo na Dunavu, Savi i Tisi i to ne u celom toku tih reka, već u njihovim pojedinim delovima.

Dozvolu za ribolov mogu dobiti samo privredna društva ili preduzetnici koji ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom.

U te uslove spadaju polaganje stručnog ispita, ograničenje koliko alata se može koristiti po jednom preduzetniku, ali i obaveza za ribare da vode evidenciju o količini ulovljene ribe.

UN: Globalna potrošnja ribe na neodrživom nivou

Broj ribolovaca u Srbiji

Zvanični podaci pokazuju da je broj ribara u 2023. bio veći nego u prethodnim godinama.

Prema rečima Nenada Budimovića iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS-a, u ovoj godini je za slatkovodni ribolov registrovano 16 privrednih društava i 661 preduzetnik-ribar. Broj preduzetnika je u odnosu na 2021. porastao za 232, a u odnosu na 2020. godinu za 253. Međutim, podaci PKS-a takođe pokazuju i da je u 2006. godini na našim rekama radilo 1.051 ribolovaca.

Dragoljub Ristić, predsednik Asocijacije alasa Srbije, tvrdi da je broj privrednih ribara 2.000 godine iznosio 3.000, ali je smanjen usled penzionisanja starijih i nezainteresovanosti mladih za taj posao, kao i zbog uvođenja nove regulative.

Nabavka čamca i motora košta oko 2.500 evra. Sledi kupovina samolovnih, udičarskih, povlačećih, stajaćih i drugih alata, za koje Ristić tvrdi da prosečnom ribaru neće biti dovoljni jer zakon propisuje da preduzetnik može koristiti do 30 alata, a praksa pokazuje da mu je potrebno bar stotinak. Ribar, takođe, mora da plaća poreze i doprinose u iznosu od 18.000 do 30.000 dinara mesečno, u zavisnosti od toga gde lovi ribu. Pored svega toga, on mora da plati i dozvolu za privredni ribolov koja nije jeftina.

„Ranije su ribari poslovali kao kooperanti u raznim zadrugama, a sada su registrovani kao preduzetnici, svakog meseca moraju da plaćaju poreze i doprinose bez obzira na to što mogu da rade maksimalno 150 dana godišnje i što im posao zavisi od vremenskih uslova, vodostaja i migracije riba“, objašnjava Ristić.

Prema njegovim rečima, na ruku im ne idu ni visoka početna ulaganja za bavljenje ovim poslom, koja se lako popnu i do 5.000 evra. Da bi neko postao ribar potrebno je da položi stručni ispit koji košta 1.340 dinara, ali sa administrativnim troškovima ta brojka naraste na preko 3.000 dinara.

„Država je dala upravljanje vodama različitim organizacijama, među kojima su vodoprivredna preduzeća, šumske uprave, pa čak i privatna preduzeća. Od cele Evrope jedino kod nas ne postoji telo poput Agencije za ribolov koje bi se bavilo ne samo izdavanjem dozvola, već i brigom o ribljem fondu, poribljavanjem. O tome ovde niko ne misli. Ali zato ove organizacije svake godine uredno od ribolovaca naplaćuju dozvole za ribolov koje se kreću od 90.000 do 140.000 dinara”, ističe Ristić.

Ribari kažu i da su novi propisi drastično smanjili njihovu zaradu a posledično i njihov broj, dok iz Ribolovačkog saveza Vojvodine, koji izdaje dozvole za ribolov na gornjem toku Tise, tvrde da je ribolov unosan posao.

„Ako ste dobri u ribolovu, godišnju dozvolu i većinu drugih troškova možete da pokrijete bez problema za mesec do dva meseca“, kaže Marija Trivunčević, v.d. direktora u tom savezu.

Dodaje da u gornjem delu Tise peca 14 registrovanih ribara, koji su u 2021. izvadili ukupno 50.407 kilograma ribe.

„To je proprilična količina, posebno ako se uzme u obzir da oni ne beleže uvek baš svaku ribu koju izvade. Mi procenjujemo da je količina ulovljene ribe zapravo znatno veća”, kaže Trivunčević.

Dodaje da o tome da li je privredni ribolov isplativ najbolje govori činjenica da svake godine bude popunjen maksimalni broj ribara predviđen programom upravljanja.

Visina zarade ribara pak ne zavisi samo od količine upecane ribe, već i od njene vrste, kao i od sposobnosti ribara da je prodaju. Prema rečima naše sagovornice, njihovi najčešći kupci su tržnice, ribarnice i ugostiteljski objekti.

Ribari i organizacije koje izdaju dozvole su ipak saglasni oko jednog – da je najveći problem u ovoj oblasti krivolov.

Pre svega zato što nema dovoljno ribočuvara, a i tamo gde ih ima oni ne uspevaju da otkriju sve ribokradice koje su dobro organizovane i operišu u ekipama. No, i kada ih ribočuvari otkriju, krivolovci obično ne budu primereno kažnjeni. Iako zakon predviđa kazne u visini od 5.000 do 150.000 dinara, sud im najčešće naloži da plate maksimalno 20.000 dinara.

Ribolovci se kandiduju za organizaciju Svetskog prvenstva za žene

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.