Marčelo: Ako gradiš mostove sa Vučićem, to ima za cilj samo prelazak na njegovu stranu

Podsećajući na nekadašnje izjave aktuelnog predsednika – „sto za jednoga“, „Bulevar Ratka Mladića“, „žena sme da izađe samo kada joj ja dozvolim“, muzičar i pisac Marko Šelić Marčelo rekao je u Novom danu da nema nameru da prevazilazi razlike.

„Premijerka voli da kaže da moramo da prevaziđemo razlike, ja se sa tim uopšte ne slažem, jer zašto bismo prevazilazili razlike koje su apsolutne i suštinske. Ako gradiš mostove sa Vučićem, ti mostovi vode samo ka njemu, ta mostogradnja ima za cilj samo prelazak na njegovu stranu. Ima nas koji se sećamo raznih izjava aktuelnog predsednika i nemam nameru da prevazilazim razlike“, rekao je Marčelo.

Ipak, ističe da, na žalost, ne veruje da su građani ičega svesni.

Gledam film Mile Turajlić i od mnogo čega što je tu snažno, upečatljivo i dirljivo, ima onaj trenutak gde Srbijanka podseća na jednu sliku, onog kadra sa potpuno praznim rafovima u prodavnicama, trenutak kada rat je u susednoj republici, sankcije su tu, Dafina i Jezda odneli novac, a ljudi i dalje glasaju za Slobu. U tom trenutku vidimo ljude kako igraju kolo i jednu ženu kako ljubi sliku predsednika“, kaže gost Novog dana i dodaje da dvadesetak godina kasnije, što je za istoriju ništa, „mi upadamo u istu rupu, samo okolnosti nisu radikalne kao tada, ali je mentalitet potpuno jednak“.

Komentarišući to što niko iz porodice Milošević nije odgovarao ni za jedno krivično delo, kaže da „nismo imali snage za lustracije bilo koje vrste“, a da onda „ti se desi da se vrate isti ljudi, ali ne sa istim idejama, već glavom i bradom isti ljudi, samo njega nema“.

„Aktivno pokušavaju da predstave Peti oktobar kao nešto negativno, kao neki puč, huliganski događaj, to idelano seda na opštu apatiju, a voleo bih da ljudi u svojoj glavi razgraniče peti i šesti oktobar, koji simbolizuje sve ostale datume posle petog, kada se nije desilo ono što je trebalo. Nije bilo naknadne pameti i konstruktivnosti da se uradi ono što je trebalo i zato #dandanašnji. Meni je nedopustiva stvar kada u istom talasu mlađima pričaš da Peti oktobar ne vredi ništa, a deca su već zatrovana estetikom devedestih“.

Govoreći o estetici devedestih, Marčelo se osvrnuo na muziku iz tog doba, ističući da je ta muzika bila saundtrek za razne kriminogene družine i smatra da je zato obeležila taj period.

„Kad si u rupi, metaforički rečeno, nateran si da živiš izolovano, onda čovek počne da kiti rupu u kojoj živi, da bude lepša, pa zaključi da je to super i da nam svet i ne treba. Opet gledam naslove „Nećemo u Evropu ni 2025. godine, opet se osećaš kao da si malo ka svetu, a opet si po strani, opet počneš da glorifikuješ dno u kome živiš“, kaže on.

Kaže da misli da su klinci umorni da im neko kao on priča o ovim temama.

„Imamo klince od 18,19 godina koji ne žele da menjaju svet, a to je neminovno, ti u tim godinama moraš da misliš da si najpametniji i da želiš da menjaš svet. Sad je želja da se uklopiš, a nova muzika njihovog doba im nudi taj sistem gde je sve lepo“, smatra Marčelo.

Komentarišući oslobađajuću presudu Mihalju Kertesu, Branislavu Ivkoviću i Živki Knežević za dodelu državnih stanova, kaže da njegov komentar neće biti ništa originalno.

„Ovde sve zavisi od toga sa kim si dobar, možda nije bilo tako u nekom vremenu koga se ja ne sećam, ali u ovom kog se ja sećam je tako. Komentarisao sam pesmu Sindikata „Sistem te laže“ – lažu te svakako, ali to što te lažu ne znači da su sistem. Tu vidiš do koje mere smo mi u kanalu, samo ako ljudi iza zatvorenih vrata odluče da žrtvuju nekoga, a glavni će se uvek izvući… i ostale pozitivne poruke za dobro jutro“, zaključuje Marčelo.