Markus Feter: Duh populizma je izašao iz boce

Dokumentarni film „Forum“ reditelja Markusa Fetera (Marcus Vetter) prati tokom dve godine 81-godišnjeg Klausa Švaba, osnivača kontroverznog Svetskog ekonomskog foruma, dok radi na ostvarenju svoje misije – poboljšanja stanja u svetu.

Ma koliko ovakav poduhvat delovao previše uopšteno i možda utopijski, Švab mu već decenijama pristupa otvorenog srca i sa velikim entuzijazmom, dovodeći u Davos ključne aktere globalne politike i ekonomije. U vreme rasprostranjenog populizma i sve većeg nepoverenja u elite, on piše pismo klimatskoj aktivistkinji Greti Tunberg nakon njenog pojavljivanja na Svetskom ekonomskom forumu 2019, te započinje dijalog između generacija koji daje nadu. „Forum“ će svoju regionalnu premijeru imati u selekciji „Front page“ na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs, koji se ove godine održava od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu i onlajn. O ovom ostvarenju razgovarali samo sa rediteljem Markusom Feterom.

Kako ste došli do ideje za ovaj film? Očigledno ste zainteresovani za ekonomske teme, kojima ste se bavili i u ranijim ostvarenjima, ali ova tema ipak ide do samog vrha po značaju za čovečanstvo.

Ideja je došla od Kristijana Bica, producenta filma. Pre pet godina on je upoznao Klausa Švaba i predložio da napravimo film o njemu i instituciji koju vodi. Do tog trenutka Svetski ekonomski forum, sa sedištem u Ženevi, nikad nije dopustio nekoj ekipi dokumentarnog filma da ih snimi unutar prostorija. Profesor Švab se složio s tim, ali pod uslovom da film ne bude samo portret njega kao ličnosti, već da predstavi Svetski ekonomski forum kao celinu. 

Međutim, od tog trenutka je bilo prošlo puno vremena. Predmet obrade filma je bio toliko kompleksan da nije bilo lako naći pravi pristup. Početkom 2017. Kristijan Bic mi se obratio i pitao me da uradim film, jer sam se već bavio sličnim kompleksnim temama i filmovima kao što su „The Court“ o Međunarodnom sudu pravde u Hagu, odnosno „The Forecaster“ o zaduživanju država na globalnom nivou. Obećao sam da ću se sastati sa Klausom Švabom, verovatno najuticajnijim i čovekom s najviše kontakata, koga zapravo niko ne poznaje. 

U startu sam bio skeptičan. Pitao sam se šta to tačno Svetski ekonomski forum radi, šta to „oni na vrhu“ sređuju iza zatvorenih vrata. Ima li sve to nekih konkretnih rezultata, ili samo vode gomilu razgovora? Zanimalo me je da čujem viziju koja je Švaba pokrenula pre 50 godina kada je sve počelo. Kada je bio mladić, te 1971. je imao ideju: „Šta bi se desilo kada biste razgovarali sa najmoćnijim menadžerima o etici, da li biste uspeli da usmerite svet u boljem smeru?“. Usvojio je model iz biznisa sa više lica koji upravljaju organizacijom, gde će se kompanija posvetiti ne samo svojim deoničarima, već takođe i zaposlenima, okruženju i civilnom društvu. Mogao sam da vidim da je i pola veka kasnije uveren u tu ideju. Posvetio joj je čitav život. 

Pitao sam se u kom trenutku je njegova ideja propala. Ili možda uopšte nije propala, a radi se samo o predrasudama zbog kojih smo toliko kritični povodom okupljanja kontroverzne elite u Davosu? Ali zašto onda ne primećujemo da se svet menja na bolje? Hoće li Klaus Švab priznati da je njegova vizija skrenula s puta? U vremenu tokom kojeg je narod na izborima proterao elitu iz kancelarija, kada je poverenje u sistem poljuljano, pomislio sam: ovo je prava tema u pravom trenutku. Film bi mogao oslikati „duh vremena“, baveći se čovekom koji je posvetio život, i pitajući se može li pojedinac da inicira promenu i inspiriše druge da urade isto – pre svega najmoćnije ljude na svetu. Da, pomislio sam da je ova tema vredna dugometražnog dokumentarnog filma.

Šta je, po vašem mišljenju, specifično za ovaj istorijski trenutak u kome se nalaze čovečanstvo i njegove političke, odnosno ekonomske elite?

Mislim da živimo u važnom istorijskom trenutku. Ljudi gube poverenje u elite. Duh populizma je izašao iz boce. Čini se da se neće vraćati nazad. Nejednakost je dostigla tačku posle koje nema povratka. Elita i establišment su nadglasani, dok su na izborima poverenje dobili ljudi poput Bolsonara i Trampa. 

Političari nisu želeli da se dogodi kriza. Dali su sve od sebe da krizu pokriju štampanjem velikih količina novca.  Mislim da nas progoni ova groznica štampanja, zbog koje danas ne možemo da se pomerimo. U svom drugom filmu 2The Forecaster2 bavim se samoukim ekonomistom Martinom Armstrongom, koji upozorova da će velika dužnička kriza uslediti između 2020. i 2022. godine. Imam utisak da nam se sve ovo dešava pred nosom. Preveliki dug je akumuliran i doći će trenutak kada novo zaduživanje neće biti od pomoći i kada će se dogoditi neizbežno. 

Jedna od ključnih momenata za film je onaj u kome Švab piše pismo klimatskoj aktivistkinji Greti Tunberg, nakon njenog pojavljivanja na Svetskom ekonomskom forumu 2019. godine. Kako vidite njenu ulogu u ovim pitanjima „visoke politike“?

Mislim da je Greta Tunberg uspela da približi širokom auditorijumu temu uništavanja planete, ali ona sama ne može da reši taj problem. Zajedno sa drugim mladim ljudima, kao što su oni koje podržava Svetski ekonomski forum, ona i njena generacija bi mogli da izmene tok istorije. Treba da radimo zajedno umesto što se delimo. Mladi društveni delatnici sa svojim idejama za promenu sveta trebalo bi da budu prihvaćeni od aktivista poput Grete Tunberg. Treba da uče jedni od drugih, jer su jedni drugima potrebni. 

Kako vidite Švabov uticaj, autoritet i stav prema važnim ljudima globalne politike u direktnom susretu?

Mislim da ga ovi važni ljudi toliko vole jer ih on ne kritikuje. On je više poput domaćina koji ih poziva da se suoče sa određenim izazovom, a taj izazov je da svet bude bolje mesto. Šta oni urade na tu temu, njihov je problem. Švab im jednostavno omogućava platformu koja će apelovati na svačiju savest. Zato je voljen. On ne osuđuje. Kompanije poput Monstanta, ili osobe poput Trampa, ovde nisu zabranjene samo zbog toga što se ne „uklapaju“ u okruženje. Možda se to nekim ljudima neće svideti, ali on tako razmišlja. 

Koliko su ovakvi globalni susreti značajni za donošenje realnih odluka koje nešto menjaju? Ili se ipak sve dešava „iza kulisa“?

Da budem iskren, nisam siguran. Mislim da je većina stvari o kojim sa razmatra nešto što može da se realizuje tek u višegodišnjem periodu.

Sa druge strane ovakvog aktivizma su političari poput Trampa ili Bolsonara, koji više nisu ni anomalija na globalnom nivou. Umesto globalizma na ceni su ekonomski ratovi, poput onih između SAD i Kine. Kako vidite uticaj ovakvih tendencija na svetsku ekomoniju?

Za Bolsonara i Trampa su glasali ljudi koji su se osećali napušteno. Njihov rezon bi otprilike glasio: „Vi elita, pogledajte malo i nas, ne zanima vas šta mislimo a pristajali smo na vašu igru prilično dugo. Sada je vreme za revanš i izabraćemo koga mi hoćemo, tako da vam napravimo veliku zbrku“. Ovakva situacija je duh našeg vremena, a uloga dokumentaraca je da ostavi publici da sama izvuče svoje zaključke. Mislim da nema povratka, moramo da osetimo sve efekte sloma ekonomije kako bi svet započeo novi ciklus. Ali ono što je neizbežno moramo da prihvatimo i što pre prestanemo da se borimo sa krizom. Treba je pustiti da ide svojim tokom, sa sedam godina blagostanja i sedam godina bede, tako ćemo uspeti bolje da je preživimo.

Kako vidite rešenje situacije u kojoj se države sve više zadužuju do tačke pucanja?

Mislim da ne postoji obrazac za izlazak iz siromaštva. Neće se završiti dobro. Postoje ljudi koji kritikuju Švaba zbog njegovih misli o „globalnom resetovanju“, u smislu da hoće da iskoristi krizu kako bi na njoj izgradio zelenu i održivu ekonomiju. Ne znam da li je to moguće. Mislim da teret dugovanja neće samo tako nestati, već će njime morati da se bave i naredne generacije. Što veći dug bude, biće veći i teret. Ali to je samo moj način razmišljanja. Sve je to previše kompleksno i niko ne zna šta će biti. 

Kako ljudi reaguju na film i za koje specifične teme se najviše vezuju?

Neki ljudi ne mogu da prihvate to što film daje prostor ljudima iz Svetskog ekonomskog foruma da sami objasne kako razmišljaju, što opet dovodi u pitanje naše predrasude koje imamo prema tom događaju. Dosta ljudi to ipak prepoznaje i smatra da je tačno to snaga filma.