MAT: Cene nafte Srbiji mogu da uštede milijardu evra

Bruto domaći proizvod Srbije će zabeležiti pad od 0,5 do jedan odsto u 2015. godini, smatra ekonomista Stojan Stamenković.

Kako ocenjuje, u ovogodišnjem budžetu će morati da se uradi rebalans, „jer je prilično komotno ostavljen prostor za rashode“.

Stamenković je, na predstavljanju najnovijeg broja „Makroekonomske analize i trendovi“, rekao da je u 2014. godini pad BDP-a iznosio 2,1 odsto, ove godine će pad biti od 0,5 do jedan odsto, a tek u 2016. se moze očekivati rast privrede.

Prema njegovom mišljenju, u budžetu za 2015. godinu je prilično komotno ostavljen prostor za rashode, koji će morati da se smanje u najavljenoj fiskalnoj konsolidaciji, tako da je rebalans ovogodišnjih državnih prihoda i rashoda verovatan scenario. 

Država će i u 2015. godini morati da se zadužuje, bilo kroz izdavanje evro obveznica ili obveznica na domaćem tržištu, procenjuje Stamenković. 

Podsećajući da je cena nafte na svetskom tržištu u proteklih godinu dana prepolovljena, on je napomenuo da bi, ukoliko bi se te cene zadržale tokom ove godine, vrednost srpskog uvoza bila manja za milijardu evra. 

Što se tiče industrijske proizvodnje, primetio je da se u domaćoj javnosti najviše čuje kako je usled poplava u 2014. ona opala 6,5 odsto, što je delimično tačno. Međutim, kako je ukazao, pad prerađivačke industrije od 13 odsto u prošloj godini je posledica pada tražnje, investicija i rezultat opšte nesolventnosti privrede. 

U prošloj godini, od 10 industijskih grana samo u tri je zabeležen rast, i to u farmaceutskoj, prehrambenoj i industriji nemetala, rekao je Stamenković. „Ulazimo u 2015. godinu sa stabilnom tendencijom rasta u prehramebnoj industriji, koja učestvuje sa jednom četvrtinom u prerađivčkoj industriji“, dodao je. 

Prema njegovim rečima, u 2014. je u automobilskoj industriji zabeležen pad od tri odsto u odnosu na godinu ranije, ali je sa 1,9 milijardi evra vrednosti izvoza ona i dalje na prvom mestu. Održavanje postojećeg nivoa produkcije i izvoza automobilske industrije u 2015. bilo bi, kako je kazao, značajno za ukupan izvoz Srbije. 

Prehrambena industrija imala je u 2014. rast od oko pet odsto i na drugom je mestu po vrednosti izvoza sa oko 1,3 milijardi evra, naveo je Stamenković, i ocenio da bi i proizvodnja metala mogla da bude značajna za izvoz zemlje ukoliko Esmark kupi Železaru Smederevo i poveća produkciju i izvoz čelika, od čega će značajnu korist imati i domaća prerađivačka industrija. 

Petrohemijska industrija, koja je u 2013. bila značajan izvoznik, lani je pala za 13 odsto. 

Spoljnotrgovinska razmena u 2014. povećana je za 0,8 odsto, pri čemu je izvoz rastao za 1,4 odsto, kazao je Stamenković, ukazujući da i u 2015. izvoz ima trend blagog rasta, a uvoz blagog opadanja. 

Promet u trgovini na malo u 2014. je porastao dva odsto u stalnim cenama, a zarade su u prošloj godini pale nominalno 1,7 odsto, a realno 3,3 odsto, rekao je on i dodao da su u javnom sektoru neto zarade povećane za jedan odsto, ali su realno opale za nekoliko pocenata.