Medijski senzacionalizam otežava meteorološka upozorenja

U dodatnoj dramatizaciji vremenskih neprilika najviše prednjače tabloidni mediji, a u medijskim sadržajima često nedostaje i povezivanje vremenskih nepogoda sa klimatskim promenama.

„Godinama unazad, imamo taj problem da se manje opasne meteorološke situacije, sasvim uobičajene za naše krajeve ili pak za letnji deo godine, nazivaju apokaliptičnim”, kaže za portal Klima 101, urednik portala Vojvodina Meteo, Jovan Čabrilo.

Prema njegovim rečima, sada se zloupotrebljava i pojam „superćelije“, zbog istoimenih oluja koje su nedavno pogodile region.

Stvara se ambijent koji podseća na priču o lažljivom pastiru koji neosnovano upozorava seljane na vuka, a kada se zver zaista pojavi, niko mu ne veruje i nije voljan da mu pritekne u pomoć.

Nažalost, moram da konstatujem da su mediji od kako smo 13. jula nesumnjivo imali superćeliju u Vojvodini počeli učestalo da koriste ovaj izraz i kada ne bi trebalo, ocenjuje Čubrilo:

„Ukoliko potrošimo sve reči koje ukazuju na veliku opasnost, kada se ona desi – nećemo imati adekvatnu reč da iskoristimo“, objašnjava Vladimir Đurđević, profesor na grupi za meteorologiju na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Dodajte na to i velika, koja se tipično koriste za naglašavanje u naslovima i dobićete još dramatičniju sliku.

„Treba uzeti u obzir da osobe različitih psiholoških profila na lažno uzbunjivanje ne reaguju istovetno: neki se ozbiljno preplaše, kod drugih se rađa otpor, a treći ostaju potpuno ravnodušni. Postoje i oni koji se kritički osvrnu na vesti – shvatajući da stanje jeste opasno, ali ne onoliko koliko se predstavlja“, kaže Đurđević.

„Određenu odgovornost imaju i samozvani stručnjaci, na osnovu čijih postova na društvenim mrežama, mediji objavljuju upozorenja i kada to ne bi trebalo“, dodaje Čabrilo.

Ono što je prednost srpskog medijskog prostora, u smislu zauzdavanja senzacionalističkog pristupa novinarstvu, jeste njegova veličina.

Ukoliko potrošimo sve reči koje ukazuju na veliku opasnost, kada se ona desi – nećemo imati adekvatnu reč da iskoristimo, objašnjava Đurđević.

„Samim tim, u Srbiji nije toliko teško da se senzacionalizam stavi u prihvatljive, ili barem razumne, okvire. Pošto su uglavnom najproblematičniji naslovi – a ne tekst ili izjave meteorologa, posebno stručnih – smanjenje ove pojave je posao koji kod nas u delo može da sprovede petnaestak urednika“.

Njegov glavni savet medijima bio bi spuštanje lopte.

„Primera radi, kada Republički hidrometeorološki zavod izda najviši nivo upozoravanja, crveni meteo-alarm, poruke svakako treba da budu drastičnije. Ali kada nije, komunikacija treba da se ublaži. Ipak, čak ni u najekstremnijim situacijama, ne treba da se priča o ‘smaku sveta’ ili ‘paklu na Zemlji'“.

Međutim, za medije je informisanje o vremenu tek usputni zadatak – a Republičkom hidrometeorološkom zavodu i Sektoru za vanredne situacije jedno od osnovnih polja delovanja.

Dobar primer su sistemske poruke, preko kojih na telefon stižu i upozorenja i uputstva, a prema ocenama Đurđevića, kod nas je problem što nemamo napredniji sistem upozoravanja:

„Sve se svodi na meteo-alarme i rad sajta Republičkog meteorološkog zavoda. Mada komuniciraju sa Sektorom za vanredne situacije, i to jeste na višem nivou u odnosu na komunikaciju sa širom populacijom, izazov nastaje kada informacije treba da se prenesu građanima“.

Kako slati upozorenja?

Pored SMS poruka koje su možda i najintuitivnije rešenje, Đurđević predlaže i slanje sistemskih poruka. One se adresiraju ugroženim zajednicama zato što su vremenske nepogode i ekstremne temperature lokalnog karaktera.

Ovo je, kako priča naš sagovornik, u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda i Sektora za vanredne situacije.

„Reč je o obaveštenju koje mogu da prime praktično svi pametni mobilni telefoni. Ono se šalje sa repetitora na koji su pojedinci u datom trenutku registrovani – na ekranu se pojavi poruka i mobilni telefon ostaje zablokiran jedno vreme. Sadržaj takvih upozorenja i najava je unapred definisan u zavisnosti od opasnosti i sadrži instrukcije o tome kako se ponašati, gde se skloniti i koliko dugo biti na opreznosti“.

Deo poduhvata upozoravanja moguće je preneti na medije – u obliku koji definišu, opet, Republički hidrometeorološki zavod i Sektor za vanredne situacije.

Tako bismo dobijali uputstva stručnjaka o tome kako da se maksimalno zaštitimo, ali ton bi bio odmereniji – bez velikih floskula koje, preteranom upotrebom, gube na značaju.

Nedostaje povezivanje sa klimatskim promenama

Nedostaje povezivanje ekstremnih prilika sa klimatskim promenama
Naši sagovornici uočavaju još jednu poteškoću informisanja o vremenskim uslovima kod nas, a to su i nedovoljni kapaciteti da se pokriju klimatske promene.

„Koliko sam uspeo da ispratim, s obzirom na to da smo često bili na terenu i uživo pratili superćelijske oluje, retki su bili tekstovi koji su ih povezivale sa klimatskim promenama, a još je manje onih koje su objašnjavali njihov nastanak i strukturu“, naglašava Jovan Čabrilo.