Miloš Tomić: Automatizovani carinski postupak ne znači ukidanje posla carinika

Direktor Uprave carina Srbije, Milan Tomić, govorio je za Novu ekonomiju o naplati carinskih dažbina, uticaju procesa približavanja EU na carine, rezultatima carinske službe u prethodnom periodu, ali i o modernizaciji poslovanja, odnosno uvođenja automatizovanog postupka.

„Uvođenje sistema automatizovanog uvoza i izvoza biće u potpunosti usklađeno sa EU standardima u toj oblasti. Pripremna faza bi trebalo da, uz pomoć milion i po evra iz IPA fondova, bude okončana u septembru 2019. godine, dok je plan da potpuna automatizacija zaživi od 2023. godine“, rekao je Tomić.

Kompjuterizovana obrada dokumenata praktično isključuje uticaj ljudskog faktora. Kakve pozitivne efekte možemo očekivati na tom planu?

Značajna prednost automatizovanog postupka ogleda se u tome da će informacioni sistem Uprave carina, a ne  carinski službenik, vršiti kontrolu elektronske deklaracije, a informaciju o eventualnim nedostacima će sam slati uvozniku, izvozniku ili špediteru, uključujući i to da li će roba i prateće isprave biti i fizički pregledane ili ne.

Drugim rečima, neće više biti direktnog kontakta između učesnika u postupku i carinika, pa samim tim ni bilo kakve pristrasnosti. Znači da se s pravom očekuje da se sa automatizacijom postupaka i mogućnost korupcije svede na minimum.

Inače, Srbija ove sisteme uvodi kako bi poboljšala uslove poslovanja i zemlju učinila privlačnijom za strane investitore. Ako u tome uspemo, biće to značajan podsticaj za domaću privredu i mogućnost za otvaranje novih radnih mesta.

Poslovaće se brzo, efikasno, objektivno i predvidivo, što bi trebalo da smanji troškove poslovanja, poveća konkurentnost domaće privrede, stvori bolje uslove za povećanje investicija. I, na kraju, tako se stvaraju uslovi i za efikasnije punjenje budžeta.

Da li carinici i špediteri treba da se pribojavaju automatizacije zbog koje bi, kako se spekuliše, mogli da ostanu bez posla?

Mislim da nema razloga za bojazan, jer će i jedni i drugi zapravo dobiti mogućnost da se profesionalno usavršavaju. Promenama koje nas očekuju svi moramo da se prilagodimo, tako da dok razmišljamo o promeni carinskog poslovanja, svakako promišljamo i to kako će te promene uticati na naše službenike, ali i na prateće
delatnosti.

Proučili smo iskustva administracija u okruženju koje trenutkom ulaska u EU nisu otpustile niti jednog carinika. Prosto našli su se poslovi u okviru carinske službe koji su im omogućili da i dalje zadrže svoje poslove koji će možda biti drugačiji i složeniji, ali neće nestati. Svesni smo da je naša obaveza da unapred mislimo i o
tom segmentu promena.

Ni špediteri ne treba da budu zabrinuti zato što će dobiti mogućnost da modernizuju sopstveno poslovanje. Dakle, oni neće biti ukinuti, ali neće više biti potrebe da budu na svakoj ispostavi i na svakom graničnom prelazu. Moći će da sa jednog mesta elektronskim putem podnose izvoznu ili uvoznu carinsku deklaraciju.
U tom elektronskom dokumentu su svi neophodni podaci za odobrenje uvoza ili izvoza, što praktično znači da neće više postojati papirna carinska deklaracija. To istovremeno znači da neće biti potrebe da se sa hrpom dokumentacije dolazi u carinsku ispostavu, što je danas još uvek svakodnevna pojava.

Opširnije možete pročitati u 52. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.