Minimalnu zaradu od 22.620 dinara prima između 300 i 350 hiljada zaposlenih, procenjuju u Republičkom zavodu za statistiku.
Mnogi zaposleni na crno primaju manje i od toga, ne dobijaju ono što zarade ili ih plaćaju sa zakašnjenjem. Posle najave iz Vlade da će do jeseni minimalne zarade biti povećane, proveravali smo kako je to u praksi moguće.
Zakon o radu precizira da se o minimalnoj zaradi dogovaraju socijalni partneri do 15. septembra, za sledeću kalendarsku godinu, a ako se ne dogovore, o njoj odlučuje Vlada.
Međutim, u Ministarstvu rada kažu da i socijalni partneri: sindikati i poslodavci, mogu da traže povećanje minimalne zarade.
„Tako da je moguće u toku godine odlučiti o eventualnom povećanju cene rada ukoliko se svi socijalni partneri saglase i ukoliko je to naravno opravdano povećanjem onih parametara na osnovu kojih se i određuje minimalna cena rada“, kaže Zoran Lazić, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Pored osnovnog minimalca, radnik treba da dobije regres, topli obrok i prevoz. Kada bi se dodalo tih nekoliko hiljada dinara na osnovnu minimalnu zaradu, videli bismo da većina trgovinskih lanaca, u stvari isplaćuje minimalnu zaradu, ili tek malo više od toga.
Iako rade za vreme državnih praznika i imaju najviše marže u okruženju, zbog velike ponude radne snage – malo plaćaju radnike. Poslodavci se slažu da neke njihove kolege tako zloupotrebljavaju zaposlene, ali se žale da plaćaju najviše doprinose po zaposlenom u Evropi, do 67 odsto. Za razliku od većine evropskih zemalja, kod nas se oporezuje i minimalna zarada, a doprinose država ne smanjuje.
„Apsurdno je da se na topli obrok plaćaju svi porezi i doprinosi što je ipak jedna socijalna kategorija“, kaže Boban Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije
Minimalnu zaradu – nepopularni „minimalac“ poslodavac isplaćuje dok traju poremećaji u poslovanju firme, i to ne duže od šest meseci. Ako se poslovni problemi do tada ne reše, poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima. Mada su svesni stanja u budžetu, sindikati ističu da minimalna zarada nije dovoljna ni za puko preživljavanje.
„Minimalna zarada mora adekvatno odgovarati potrošačkoj korpi, odnosno da minimalna zarada mora biti na nivou minimalne potrošačke korpe, a to je negde na nivou oko 35 hiljada u ovom momentu“, kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije.
„Ukoliko naš rast godišnje iznosi 3odsto BDP-a, onda ne možemo očekivati u celini da će zarade biti veće od tog rasta“, kaže Boban Stanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Koliko će minimalno biti plaćeni radnici u Srbiji znaćemo do sredine septembra, a spekuliše se da će radni sat umesto dosadašnjih 130, biti oko 140 dinara.