Mladi iz Srbije odlaze zbog ekonomske situacije, vraćaju se zbog nostalgije

Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina, i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja, pokazuje istraživanje Srpske asocijacije menadžera.

Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.

„Jedino zajednički – kompanije, fakulteti, država – možemo da kreiramo ambijent koji stimuliše mlade da ostanu u Srbiji ili da se nakon studiranja i rada u inostranstvu vrate. Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu, već pre svega za društvo u celini“, izjavila je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.

Bulatović je dodala da su mogućnost za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri posebno važni za mlade ljude, a čak 65 odsto ispitanika već ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti ne samo za razvoj karijere, već i rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanjie, kao i rada na aktraktivnim projektima.

Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja,  ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu.

Podaci Eurostat pokazuju da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje 51.000, uglavnom mladih ljudi.

Od kada je Vlada krajem februara usvojila Strategiju o ekonomskim migracijama za period od 2021. do 2027. o toj temi se nije mnogo razgovaralo, a akcioni plan koji je bio sledeći na spisku aktivnosti još nije napravljen, pisao je Danas.

Osnovna ideja je bila napraviti strategiju kojom bi se, pre svih mladi i obrazovani zadržali u Srbiji. Da nikakvih dešavanja od usvajanja Strategije nije bilo potvrđuju i u UGS Nezavisnost.

„Nikakvih novih aktivnosti nije bilo, ne znamo šta će biti sa dolaskom nove ministarke, videćemo“, kaže Tomislav Živanović, iz UGS Nezavisnost za Danas.

Poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.

U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima (40 odsta ispitanika), zatim kroz automatizaciju procesa, uvođenjem novih tehnologija, dislociranjem proizvodnih lokacija. 

Samo deset odsto ispitanika se za sada odlučuje na „uvoz“ radne snage

Menadžeri su istakli da bi određeni potezi države mogli da utiču na veće zapošljavanje u kompanijama –  od izjednačavanja direktnih davanja i subvencija domaćim i stranim kompanijama, besplatnih obuka, smanjenja poreza i doprinosa, kao i stipendiranja studenata, odnosno posebnog načina oporezivanja za studente na praksi.

Takođe se ističe i da bi subvencije za zajedničke inicijative sa fakultetima i programi karijernog razvoja za mlade, kao i vremenski ograničeno ukidanje poreza i doprinosa za zaposlene koji dobijaju prvi posao moglo da doprinese porastu zapošljavanja kvalitetnog kadra.