Mladi odlaze zbog veće plate i dostojanstvenog života

Mladi se iz Srbije iseljavaju zbog ekonomskih razloga i očekivanja većih prihoda, ali i zbog nedovoljno razvijenog sistema podrške u zemlji i nepoverenja u institucije. Država je prepoznala problem emigracije kao ključan, ali tek ćemo videti kakvi će biti rezultati praktičnih mera koje se trenutno preduzimaju, ocenjeno je tokom panela „Migracije mladih: Da li je Beograd usputna stanica?“

Pre početka panela, direktor regionalne kancelarije Fridrih Ebert fondacije za Srbiju i Crnu Goru Maks Brendle je naveo da istraživanje koje je ta organizacija sprovela u regionu ukazuje da čak 66% mladih iz Srbije planira da napusti zemlju, što je najveći zabeleženi udeo od svih država jugoistočne Evrope.

Profesorka Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Danica Šantić rekla je da bi veće šanse za zaposlenje, bolja socijalna i zdravstvena zaštita i jednake šanse za napredovanje bili faktori zbog kojih se ne bi iselili iz svoje opštine.

U istraživanju koje je Šantić sa timom Geografskog fakulteta sprovodila za Kabinet ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku su takođe pokušali da utvrde i najvažnije razloge zbog kojih bi se mladi iselili.

„Tu su malo drugačiji rezultati. Kao osnovni razlog zbog kog ljudi žele da se isele jeste loša ekonomska situacija“, navodi Šantić.

Istraživanje je obuhvatilo oko 3.500 stanovnika a sprovedeno je i 200 intervjua sa mladima iz Leskovca, Užica, Zaječara i Zrenjanina.

Utvrđeno je da Beograd više nije centar migracija, zato što svega 9,11% planira da se preseli u prestonicu, ali se napominje i da je ceo Zapadni Balkan zahvaćen procesima emigracije. 

„U Bosni i Hercegovini je situacija još drastičnija. I u Crnoj Gori i u Severnoj Makedoniji se povećava obim iseljavanja, a ako bismo uzroke morali da svedemo na jednu reč, na zajednički koren, na celom Zapadnom Balkanu je to ‘nezadovoljstvo'“, navela je Šantić. 

Ivan Brkljač, osnivač co-living prostora „Mokrin house“, platforme „Tačka povratka“ i jedan od ljudi koji se sa Zapada vratio u Srbiju, naveo je da su predstavnici klubova iz dijaspore kao najvažniji preduslov za uključivanje u društveni život u Srbiji tražili direktan kanal komunikacije sa izvršnim vlastima.

Konkretne mere koje su do sada preduzete su formiranje „Tačke povratka“ kao platforme na kojoj potencijalni povratnici mogu da se informišu o svojim pravima i zakonskim procedurama koje trebaju da ispune ako žele da se vrate u Srbiju.

Pored toga, povratnici su u Srbiju bez oporezivanja ranije mogli da unesu do 5.000 evra, a sada se imovina povratnika koji su do deset godina proveli u inostranstvu do 20.000 evra ne oporezuje, a preko deset ni te granice nema, a poslodavci koji zaposle povratnike za tri puta veću prosečnu platu dobijaju umanjenje poreza na doprinose od 70%.

„Povratnici nisu samo ljudi koji žele da se vrate u Srbiju, već i ljudi koji žele da učestvuju u društvu u Srbiji. Nije ista diaspora u Norveškoj i u Palo Altu. Želimo da mapiramo te klastere (dijaspore) i povežemo na primer IT sektor u Kaliforniji sa ovdašnjim IT sektorom. Sa druge strane, Spska akademska mreža ‘Nikola Tesla’ iz Štutgarta je akademska, želimo da podignemo nivo znanja u Srbiji“, pojašnjava Brkljač.

On je dodao i da je više od polovine članova kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić povratnici iz dijaspore, a da sadašnja Vlada cirkularne migracije vide istovremeno i kao problem i kao šansu za razvoj Srbije.

Procene da se svake godine vraća u Srbiju vraća 10 do 15 hiljada ljudi, ali se ne zna koliko se zadržavaju, navodi Brkljač. 

Pravna zastupnica Sindikat UGS „Nezavisnost“ Ivana Pavlović je navela da će do 2050.godine tržište radne snage biti manje za 20%, a da radnici traže dostojanstven život, koji podrazumeva rad koji je ugovorn i dobro plaćen.

„Migracije treba shvatiti i kao privremeno upućivanje radnika na rad u inostranstvu (detašman). Sloboda kretanja i mobilnost radne snage je svakako jedan od postulata Evropske unije, a sada se postavlja pitanje kako da uskladimo naše propise sa evropskim direktivama… Republika Srbija ima nekoliko bilateralnih sporazuma kojima su građanima Srbije garantovana ista prava i ista zarada kao i građanima zemalja u koje odlaze„, kazala je Pavlović.

Navela je i da je u decembru osnovano Koordianciono telo za ekonomske migracije i da „sada treba da vidimo šta će oni da učine za prvih 90 dana rada (kada treba da vidimo prve rezultate)“.

„Hajde da vidimo šta kažu ta istraživanja i da vidimo kakve će nam buduće akcije biti“, kazala je Pavlović.

Na pitanje kakvo je stanje na tržište rada u unutrašnjosti, odnosno kakva je ponuda mladih i kvalitetnih radnika van većih gradskih centara, Pavlović navodi da je nedostatak građevinskih radnika regionalni problem, da za to treba kriviti i unutrašnje migracije, ali i da je situacija na pojedinim tržištima „veoma zabrinjavajuća“.

Stefan Đorđević, generalni sekretar Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), navodi da materijalni aspekt iseljavanja svakako jeste prisutan, ali da mladi odlaze i zbog nekvalitetnog obrazovanja, konkretnije sistem lažnih diploma, zbog čega imaju utisak da će preko poznanstava ili partijske knjižici lakše dobiti posao nego svojim formalnim i neformalnim znanjima.

„To je jedan od razloga zašto žele da se katapultiraju odavde… Suočavamo se i sa mentalitetom (u Srbiji) kao izazovom. Sistemski problem ne možemo rešiti donošenjm nove strategije. Srbija ima 500 strategija za razne probleme, a iza većine ne stoje konkretni akcioni planovi“, rekao je Đorđević, i dodao da se stalno osnivaju nova tela za rešavanje problema, iako stara sa sličnim nadležnostima već postoje.

Kompleksan problem iseljavanja mladih delimično je izazvan i relativnom nemoći mladih u društvu, dodaje Đorđević, navodeći kao primer da u Srbiji ima 17% mladih, a da ih je u parlamentu „svega troje ili četvoro“.

„Istraživanje pokazuje da mladi ne ostaju da žive sa svojim porodicama zato što im majke dobro kuvaju, već zbog opšte ekonomske situacije, nepovoljnih uslova kreditiranja.. O odlasku najčešće razmišljaju kada shvate da se neće osamostaliti do svoje pete decenije“, navodi Đorđević.

On je naveo i da su organizovali dijalog mladih sa premijerkom i da taj razgovor nije bio „lep i prijatan“, ali da je veliki korak to što su mogli da iznesu svoje mišljenje nekome ko je izgleda zaista zainteresovan za probleme mladih.

Kao dobar primer prakse lokalne samouprave koja se adekvatno brine o interesima mladih, Đorđević navodi Loznicu, koja razmišlja i sprovodi mere uperene na vraćanje mladih stručnjaka, koji su tamo prepoznati kao razvojni potencijal opštine.

„Nažalost, takvi programi su izolovani… Sistemska briga o mladima treba da se sprovodi na lokalu, ne u ministarstvu“, zaključuje Đorđević.

U diskusiji koja je usledila, ostali učesnici su naglašavali svoje stavove da se mora utvrditi i da li među emigrantima postoje dispariteti između članova stranaka i ostatka mladih, 

Naglašeno je i da je Srbija jedna od vodećih izvoznika ljudskog kapitala, kao i da dijaspora nema mnogo poverenja u domaće institucije.

Panel su organizovali su Fridrih Ebert Fondacija u Srbiji, u saradnji sa Business Info Group.