Moguće poskupljenje vode do tri puta

Cena vode u Srbiji je niska, gubici veliki, naplata od 70 odsto nedovoljna, kontrole nad mnogim seoskim vodovodima nema.

Uz to, u Vojvodini je udeo neispravnih vodovoda jako visok, rečeno je danas na stručnom skupu u Privrednoj komori Srbije.

Vršilac dužnosti direktora Republičke direkcije za vode Miodrag Pješčić rekao je da su u pripremi metodologija i kriterijumi za izračunavanje cene vode, kojima bi vodoprivredna preduzeća dobila mogućnost da drastično podignu cene vode, u nekim delovima Srbije do tri puta.

„Time bi se utvrdilo koliko treba da košta kubik vode da bi se pokrili troškovi i ostavilo prostora za investicije“, rekao je Pješčić, dodavši da se uzimaju u obzir parametri poput dužine cevi, opreme kao što su pumpe i zaposlenih koji su potrebni za održavanje sistema. 

Predlog ovih dokumenata već je podnet Vladi 2013. godine, ali su ministarstva ekonomije i finansija odbila radi socijalne zaštite, rekao je Pješčić, dodavši da se priprema novi predlog. 

Prema dokumentima koje sprema Direkcija, cena vode u Srbiji razlikovala bi se do oko 20 odsto po regionima, u zavisnosti od toga koliko je složen sistem za dopremanje do domaćinstava, objasnio je on. 

Predsednik Udruženja PKS za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo Predrag Bogdanović rekao je da preduzeća za snabdevanje vodom godišnje imaju gubitak od 16,5 miliona evra. 

Kao značajne faktore nabrojao je nisku cenu, ali i nedovoljnu naplatu od 70 odsto fakturisane vode, što u kombinaciji sa evidentiranim gubicima od 37 odsto znači da samo 54 odsto fakturisane vode realno donosi prihod. U vodosnabdevanje se, kako je rekao, ulaže više desetina puta manje od potrebnih 70 evra po stanovniku godišnje. 

U Srbiji, kako je naveo, ima 151 komunalno preduzeće koje se bavi snabdevanjem vodom, sedam regionalnih vodovoda, oko 5,4 miliona korisnika organizovanog snabdevanja vode i 37.000 kilometara vodovodne mreže, pri čemu je 82 odsto stanovništva pokriveno vodovodom i 52 odsto kanalizacijom. 

Bogdanović je kao problem naveo 1.263 seoska vodovoda koja su, kako je rekao, „pod nekakvom ili nikakvom kontrolom“. 

Na problem seoskih vodovoda ukazala je i predstavnica Instituta za javno zdravlje Batut Tanja Knežević, koja je navela da je u 2013. pod kontrolom ove instuticije bilo 634 seoska vodovoda. 

Nedostatak kontrole je posledica manjkavosti sistema, jer neki vodovodi nisu registrovani i nema ih u katastru, a Knežević je navela da to predstavlja „tempiranu bombu“ kako u pogledu infekcija, tako i prisustva hemijskih supstanci čije unošenje ima kumulativni efekat. 

Knežević je ukazala da azbestne cevi, o kojima se često govori kao o opasnosti za potrošače, ne predstavljaju problem jer je dokazano da azbest unet kroz vodu nije opasan za zdravlje, pa ni EU ni Svetska zdravstvena organizacija ne ograničavaju njegovo prisustvo u vodi, mada je reč o malim koncentracijama.