Moramo biti spremni da se menjamo

Globalno posmatrano, aktuelna pandemija sve nas je naučila fleksibilnosti u radu, ali je nažalost mnogima oduzela sigurnost zaposlenja. U Hemofarmu ona nikada nije bila upitna i naši zaposleni svesni su toga. Oni su i ranije, baš kao i tokom pandemije, mogli da računaju na zarade koje su uporedno više nego u većini industrija u Srbiji i u dan tačne, na 13. platu, regres, privatno zdravstveno osiguranje i druge beneficije. To su samo neki od razloga zašto je perspektiva u Hemofarmu uvek bila dobra.

________________________________________________________________________

„Jasno je da se današnji Hemofarm ne može porediti sa onom kompanijom iz prošlog veka, jer su vremena drugačija. Da se Hemofarm na svom putu nije menjao, ne bi ni bio ovo što je danas, jedna od najuspešnijih kompanija na ovim prostorima. Kao i u drugim branšama, ako nisi otvoren za promene, završiš na groblju istorije. Upravo nas je održala ta spremnost da se menjamo, učimo i stalno unapređujemo, i sebe i svoje proizvode“, kaže u intervjuu za Novu ekonomiju direktorka ljudskih resursa u ovoj kompaniji Tatjana Jovanović.

Hemofarm postoji šest decenija i od kompanije sa 30 zaposlenih došao je do 3.500 radnika koliko broji u ovom trenutku. Od 2006. godine deo je Štada grupe, a prema rečima direktorke ljudskih resursa, ova internacionalna kompanija svojim članicama ostavlja prostor za individualnost. „S jedne strane, deo smo velikog sistema koji nudi mnogo prilika za napredovanje, ali smo zadržali tu svoju lokalnu specifičnost i lični identitet. Današnji Hemofarm je dobro mesto za sve koji žele da se pokažu i napreduju“. 

Da li to znači da je današnji Hemofarm bliži mlađoj generaciji? Ili je, pak, ugodnije mesto za rad ljudima u srednjoj ili poznijoj dobi?

Upravo smo tu negde na sredini, prosek godina u našoj kompaniji je 41. Ona je ugodna sredina za ljude koji već imaju određenu ekspertizu, ali je dovoljno otvorena i za mlade ljude koji nam donose nešto novo, tu različitu perspektivu. Mislim da smo uspeli da napravimo dobar spoj iskustva i mladosti, a zajednički činilac je da ova kompanija traži ljude sa određenim stavom. Znanje i iskustvo su važni, veštine ćete steći ili ispolirati, ali ako nemate dobar odnos prema radu i stav generalno, onda ćete štrčati.

Mislim da mladi ljudi koji nam se pridruže budu veoma iznenađeni onim što im se ovde pruža: od rada u velikom sistemu, brojnih edukacija, prilika za napredovanje koje su gotovo  beskrajne. Naši ljudi su kvalitetni i dobro obrazovani, a kada steknu tu praktičnu školu unutar Hemofarma, oni postaju visoko poželjni i prepoznati i na internacionalnom nivou. Primera radi, u ovom trenutku 85 kolega i koleginica u Srbiji radi na globalnim pozicijama za Štadu.

Koliko se oseća nasleđe tog starog Hemofarma, jer vi ipak trajete duže od šest decenija?

Oseća se, ali u pozitivnom smislu. Hemofarm je jako ponosan na svoju tradiciju, ne zaboravlja šta je urađeno, vrednuje stvari koje je ostavio iza sebe, a na nekima još uvek zasniva svoj rad. To je uspeh svih onih koji su veliki, bilo da pričamo o nacijama ili korporacijama – da ne zaboravljaju sopstvenu prošlost i da na njoj grade budućnost. Rekla bih da smo uspeli da napravimo lep spoj između onoga što donosi moderna kompanija i duha tradicije, stabilnosti.

Kada je reč o menjanju kompanije kroz vreme, sigurno da je drugačija, ali to je neminovnost. I svet je drugačiji sada u odnosu na nekada. Da li znate šta je nama nudio Tito, da li znate šta je nama nudila Jugoslavija? Mi sada možemo da žalimo ili ne za tim vremenima i da kažemo da je danas bolje ili lošije, ali suština je da je sve drugačije. Ima stvari koje su bolje, ima i onih koje su lošije. Sigurno smo nešto izgubili u odnosu na ranije, ali smo na drugoj strani nešto i dobili. Na primeru Hemofarma, dobili smo u smislu bezbednosti na radu, kvaliteta proizvoda i dugoročnosti – da je sve ostalo kako je bilo, naši proizvodi ne bi bili konkurentni i ne bi opstali. To je, nažalost, priča mnogih kompanija na prostoru bivše Jugoslavije, onih koje su bile jako uspešne, a danas ne postoje. Jednostavno, platile su cenu jer nisu uspele da se prilagode trenutku. Ova kompanija je opstala, održala se i postala jedna od najuspešnijih na ovim prostorima i to nije mala stvar.  

Svedoci smo da se poslodavci van Beograda često žale da teško pronalaze kadrove, posebno ove visokostručne jer ih u manjim sredinama nema dovoljno. Kakav je trend trenutno, da li su naši ljudi postali mobilniji poslednjih godina i spremni da putuju na posao van mesta prebivališta?

Ukoliko govorimo o mobilnosti unutar granica zemlje, naši ljudi generalno nisu mnogo mobilni. Međutim, zaboravljamo da je ovo dvosmeran odnos, jer su poslodavci donedavno bili vrlo tvrdi  i insistirali su da vi radite na određenom lokalitetu. Pandemija nas je naterala da shvatimo da se mnogo toga može raditi od kuće i da je nebitno gde sedite. Naravno, ovde ne govorimo o poslovima u proizvodnim pogonima, kontroli kvaliteta ili sličnim službama jer za njih morate biti na svom radnom mestu, ali nam se perspektiva dramatično promenila za mnoge druge pozicije. To je, svakako, jedna od dobrih stvari koje nam je ova kriza donela, uz gomilu onih loših. 

Kad već pominjemo pandemiju, koje su još lekcije naučene? I šta će biti najveće posledice ove krize koje je počela kao zdravstvena i prerasla u privrednu?

Kao što sam rekla, najveća naučena lekcija je fleksibilnost, fleksibilnost i fleksibilnost u radu. Upravo ta fleksibilnost biće ključ uspeha u budućnosti, i pojedinačno i na kompanijskom nivou. Da predvidimo šta će se desiti i da se prilagodimo promeni, prestrojimo u drugu traku na vreme.

U trenucima kada je ceo svet zbog aktuelne pandemije postao neizvestan i kada brojne kompanije propadaju i otpuštaju radnike, imati siguran posao i raditi u jednom okruženju koje pruža izvesnost, postala je posebna beneficija, da ne kažem luksuz koji nažalost mnogo ljudi na svetu danas nema. U Hemofarmu to nije upitno i naši zaposleni su svesni toga. Kad na to dodate činjenicu da unapred znate kada ćete i u kakvim uslovima raditi, da vam zarada ne kasni ni dan, da imate 13. platu i regres, da vam je sve plaćeno u skladu sa zakonom i mnogo preko toga, da radite u dobro organizovanoj  sa visokim higijenskim sredinama pa da je veća šansa da se, recimo, inficirate koronavirusom bilo gde drugde nego u kompanijskom prostoru, sve su to stvari koje ne smemo zaboraviti. U Hemofarmu je perspektiva više nego pozitivna.

Kako kao neko ko se bavi ljudima vidite deceniju u kojoj živimo, šta će nam ona doneti kao najveću novinu?

Kad govorimo o ljudima, biće važno da ispratimo promene koje se dešavaju u industriji i tehnologiji, da budemo dovoljno brzi i spretni da se prilagodimo novim uslovima na način koji je za nas najbolji. Da imamo tu neku agilnost odnosno visprenost da prepoznamo prave prilike, da budemo prilagodljivi vremenu u kojem živimo a da ostanemo svoji. To u suštini znači da kao pojedinci moramo da budemo spremni da se stalno menjamo, da budemo otvoreni za učenje novog kako bismo pratili taj ritam promena. Ta neka organizacija koja raste i uči od ključnog je značaja u svetu koji se menja, to važi za svakog od nas i za kompanije. Hemofarm je rastao stalno se menjajući, te je spreman za novo doba koje je došlo, a svako od nas pojedinačno treba da shvati da bez prihvatanja promena nema napretka.