Na letovanju u inostranstvu se više isplati plaćati karticama nego kešom

Na putovanju u inostranstvo bolje je nositi kartice nego keš, savetuju bankari, uz objašnjenje da je keš jeftiniji i nema provizija, ali sa druge strane, u slučaju krađe kartice, to ne znači automatski da je ukraden i novac.

Istovremeno, dodaju, da i kartice treba mudro koristiti kako njihovi vlasnici na kraju ne bi platili papren ceh zbog provizija, kako bi izbegli dupla plaćanja kursnih razlika, ali i kako bi stepen bezbednosti bio što veći.

Podizanje novca na bankomatima u inostranstvu košta od 1% do 3% ili minimalno 3-5 EUR po transakciji. Za plaćanje u radnjama provizije su oko 1%, ali nije redak slučaj da kod pojedinih kartica plaćate kombinaciju provizije u određenom procentu i fiksne naknade, recimo, 2% plus 2 EUR.

Neki od saveta bankara jeste da uštedite tako što ćete podići određenu sumu na bankomatu jednom ili bar manje puta dok ste u inostranstvu, jer ako podižete po 20 EUR više puta, banka će vam svaki put računati proviziju.

U NLB banci, na primer, ukazuju da je u inostranstvu povoljnije plaćati karticom robe ili usluge, nego podizati novac sa bankomata, a onima koji baš moraju da podignu, savetuju da to čine pre sa debitnih nego kreditnih kartica – zbog niže provizije.

U toj banci preporučuju i da pre polaska na put kontaktirate sa svojim bankarom i proverite validnost i limit na kreditnim karticama. Takođe, da ponesete dve međunarodne platne kartice, jer neki kartičarski brendovi nisu priznati u svakoj zemlji, a i zato što u slučaju gubitka, krađe ili oštećenja jedne kartice – tu je druga.

U Narodnoj banci Srbije ukazuju da svaki vid plaćanja nosi određene rizike, ali je platna kartica, zbog zaštitnih mera za korisnika ipak bezbednija od gotovine, mada može biti nezgodnija opcija, jer se dešava da, naročito u manjim turističkim mestima, u objektima ne može da se plati karticom, jer nema POS terminala.

Prednost kartice u odnosu na gotovinu je i u tome što njen gubitak ne mora istovremeno da znači i gubitak novca, pod uslovom da vlasnik brzo reaguje. Banka, po Zakonu o platnim uslugama, ima obavezu da blokira karticu i na taj način eliminiše mogućnost njenog neovlašćenog korišćenja, rekli su u NBS.

Visina provizije za korišćenje bankomata u inostranstvu, kako dodaju, razlikuje se zavisno od vrste kartice, iznosa koji se podiže, ali i same banke.

Ukoliko nema mogućnosti da se na prodajnom mestu plati karticom, te je opcija podizanje novca sa bankomata, NBS savetuje građane da koriste debitnu karticu, budući da su provizije najčešće niže nego po osnovu korišćenja kreditne kartice.

Građani koji koriste karticu koja zadužuje dinarski račun, prema savetu centralne banke, morali bi da uzmu u obzir i troškove konverzije, što opet zavisi od vrste valute i banke.

Troškova konverzije valuta neće biti ako korisnik poseduje devizni račun u istoj valuti, povezan s platnom karticom. Ako ipak plaća u valuti koja je različita od one na njegovom deviznom računu, trebalo bi da zna da će banka u tom slučaju uraditi duplu konverziju, navode u NBS ilustrujući primerom da, ako je robu i usluge plaćao u dolarima, a devizni račun mu je u evrima, banka će prvo konvertovati dolare u dinare, a zatim još jednom dinare u evre.