Vesti iz zemlje

12.01.2024. 09:20

Nova ekonomija

Autor: Nevena Petaković

Nadležni (uglavnom) probijaju rokove za izdavanje građevinskih dozvola

Paola Felix Meza/Nova ekonomija

Nadležni organi Srbije u najvećem broju slučajeva prekoračuju zakonske rokove za rešavanje zahteva za lokacijske uslove, građevinske i upotrebne dozvole, navodi se u izveštaju Državne revizorske nstitucije (DRI). U periodu od 1. januara 2021. do 30. juna 2023. godine, prilikom izdavanja građevinskih dozvola nadležni organi (kojih ih ukupno 164 u Srbiji) su „okasnili“ sa rešavanjem 59 odsto svih podnetih zahteva. 

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je u 85 odsto zahteva za izdavanje građevinske dozvole prekoračilo rok, Grad Beograd je rok prekoračio prilikom rešavanja 92 odsto zahteva, dok je Grad Novi Sad prekoračio rok za rešavanje 85 odsto zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Građevinska dozvola je dokument na osnovu kog, uz potvrđenu prijavu radova, investitor započinje izgradnju objekta.

Građevinsku dozvolu nadležni organ (u teoriji) izdaje u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva.

Nadležni organi su kao razloge za kašnjenje navodili kratke zakonske rokove za postupanje, nedostatak stručne radne snage, kompleksnost podnetih zahteva, dok je Grad Beograd naveo i da aplikacija za izdavanje građevinskih dozvola često radi veoma usporeno, vidi se iz izveštaja DRI.

Neefikasnost nadležnih organa u obradi zahteva u rešavanju zahteva za izdavanje dozvola za izgradnju i korišćenje objekata „nepovoljno utiče na uslove gradnje i sektor građevinske industrije“, ukazuje DRI.

DRI objašnjava da Ministarstvo građevine nije u dovoljnoj meri efikasno sprovodilo postupak objedinjene procedure u rešavanju zahteva za izdavanje dozvola za izgradnju i korišćenje objekata, pa je to za posledicu imalo  prekoračenje roka u rešavanju po zahtevima za lokacijske uslove u 65 odsto, za građevinske dozvole u 85 odsto i za upotrebne dozvole u 87 odsto predmeta.

U periodu od 1. januara 2021. do 30. juna 2023. godine ukupno je podneto 1.029 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola nadležnom organu Ministarstva, prema podacima u Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura.

Od ukupno 1.029 predmeta, u 880 predmeta prekoračen je rok u rešavanju po zahtevu, dok je kod 149 predmeta rešenje doneto u zakonskom roku.

Procentualno, kod 85 odsto predmeta bilo je kašnjenja u donošenju rešenja. Najduža obrada zahteva je 387 radnih dana.

Ministarstvo je na pitanje DRI-a vezano za kašnjenja navelo da su osnovni razlozi za kašnjenja u postupanju kratki zakonski rokovi za postupanje, nedostatak stručne radne snage, obim, veličina i kompleksnost dokumentacije podnetih zahteva Ministarstvu.

Dalje se u odgovoru navodi da su zakonski rokovi koncipirani na način da se za propisano vreme mogu obraditi standardni predmeti standardnog obima u jedinicama lokalnih samouprava, što i čini najveći broj podnetih zahteva (pojedinačni stambeni objekti, zgrade,…).

Sa druge strane, Ministarstvo rešava zahteve čija kompleksnost daleko prevazilazi tipski i standardni tip objekata, što sa sobom nosi daleko složenije procedure pregleda dokumentacije i višestruko više vremena za njegovu obradu.

„Primera radi, ni na koji način se ne mogu porediti, sa pozicije dužine obrade predmeta, individualni stambeni objekat i deonica auto-puta sa mostovima, tunelima i drugim kompleksnim građevinskim objektima, u okviru jednog zahteva“, navelo je Ministarstvo u odgovoru DRI.

Grad Beograd i Grad Novi Sad su nadležni organi koji su u periodu 2020-2022. godine primili najviše zahteva za izdavanje dozvola.

Od ukupno primljenih 423.104 zahteva za izdavanje svih vrsta dozvola za izgradnju i korišćenje objekata u periodu 2020-2022. godine, kod 164 nadležna organa (145 jedinica lokalne samouprave, 17 gradskih opština, MGSI i Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj APV) oko 15 odsto zahteva (62.423) podneto je Gradskoj upravi Grada Beograda i Gradu Novom Sadu.

Кod Grada Beograda učešće predmeta nerešenih u propisanom roku se kreću od 81 odsto za lokacijske uslove do 97 odsto za upotrebne dozvole, dok je kod Grada Novog Sada prekoračen rok u rešavanju po zahtevima za lokacijske uslove u 87 odsto, za građevinske dozvole u 85 odsto i za upotrebne dozvole u 85 odsto predmeta.

DRI ukazuje u izveštaju da Grad Beograd nije efikasno sprovodio postupak objedinjene procedure u rešavanju zahteva za izdavanje dozvola za izgradnju i korišćenje objekata, što ima za posledicu prekoračen rok u rešavanju po zahtevima za lokacijske uslove u 81 odsto, za građevinske dozvole u 92 odsto i za upotrebne dozvole u 97 odsto predmeta.

Beograd je u revidiranom periodu bio nadležan za izdavanje dozvola za izgradnju i orišćenje objekata bruto razvijene građevinske površine preko 800 kvadrata, dok je izdavanje dozvola za objekte do 800 kvadrata bilo u nadležnosti gradskih opština, pojašnjava se u izveštaju.

Od ukupno 1.554 predmeta u periodu od 1. januara 2021. godine do 30. juna 2023, u 1.430 predmeta prekoračen je rok u rešavanju po zahtevu, dok je kod 124 predmeta rešenje doneto u zakonskom roku. Procentualno, kod 85 odsto predmeta bilo je kašnjenja u donošenju rešenja. Najduža obrada zahteva je 354 radna dana.

U odgovoru DRI-u Beograd je ukazao na otežane uslove za rad, pre svega spori rad aplikacije za izdavanje građevinskih dozvola za građevinske poslove i nepopunjenost radnih mesta prema Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta.

„Od 10 ili 11 časova u toku radnog dana, pa sve do 16 časova, aplikacija za izdavanje građevinskih dozvola često radi veoma usporeno i proces obrade predmeta od strane referenta traje veoma dugo“, naveo je Grad Beograd.

Кao razlog za tu situaciju navodi se da potencijalno 7.868 zaposlenih u nadležnim organima i imaocima javnih ovlašćenja koristi aplikaciju u ovom periodu.

Nakon reklamiranja Agenciji za privredne registre (APR) bilo je više pokušaja od strane APR-a da im pomogne u ovoj situaciji, tako što su slali svoje programere da pokušaju da utvrde problem, ali nisu ostvarena poboljšanja u radu posle ovih intervencija, navodi se.

Sledeći problem beogradske uprave je nepopunjenost radnih mesta prema Pravilniku osistematizaciji radnih mesta naspram velikog broja predmeta.

„Ovo predstavlja suštinski razlog duge obrade predmeta od strane referenata“, navedeno je u odgovoru Grada Beograda.

Sa druge strane, DRI je utvrdio da nije podneta nijedna prekršajna prijava protiv odgvornih lica nadležnih organa u vezi sa prekoračenjem rokova.

„Nije vršen adekvatan nadzor nad sprovođenjem postupka izdavanja dozvola, s obzirom da ni Agencija za privredne registre, registrator Centralne evidencije objedinjenih procedura, ni registratori Ministarstva, Grada Beograda i Grada Novog Sada nisu podnosili zahteve za pokretanje prekršajnog postupka u slučajevima prekoračenja propisanih rokova u revidiranom periodu“, navodi DRI.

Zakon o planiranju i izgradnji stupio je na snagu 11. septembra 2009. godine, sa izmenama koje su sprovođene tokom godina. Najveće izmene, koje se mogu okarakterisati kao sistemske, desile su se kroz izmene i dopune Zakona 2014. godine, kada je u pravni sistem Srbije, po prvi put uveden elektronski sistem za izdavanje građevinskih dozvola.

Od početka primene objedinjene procedure (1. januar 2016. godine), broj izdatih građevinskih dozvola, investicione vrednosti i broj aktivnih gradilišta su u stalnom trendu rasta.

Objedinjena procedura jeste skup postupaka i aktivnosti koje sprovodi nadležni organ u vezi sa izgradnjom, dogradnjom ili rekonstrukcijom objekata, odnosno izvođenjem radova, a koji uključuju izdavanje: lokacijskih uslova, građevinske dozvole, privremene građevinske dozvole, građevinske dozvole za pripremne radove, privremene građevinske dozvole za izvođenje pripremnih radova, potvrde prijave radova, prijave završetka izgradnje temelja i završetka izgradnje objekta u konstruktivnom smislu, upotrebne dozvole, kao i obezbeđenje priključenja na infrastrukturnu mrežu.

Takođe, tu je uključen i upis prava svojine na izgrađenom objektu, izmena akata, pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, pribavljanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju i pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.