Nadzor i etika prilikom upotrebe veštačke inteligencije

Autor kateksta je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. 

Tema veštačke inteligencije u poslednje vreme izaziva veliku pažnju javnosti, a ujedno je i predmet velike opravdane i neopravdane kontoverze.

Sa jedne strane postoje velika očekivanja jednog dela javnosti da će veštačka inteligencija u mnogim oblastima doneti veliki napredak, doprineti razvoju nauke, da će u mnogim zanimanjima zameniti ljudsku radnu snagu, da će olakšati administrativne procedure, kao i da da će doneti revolucionarne pomake u medicini.

Sa druge strane možemo čuti apokaliptične scenarije, skepse i racionalni i iracionalni strah.

Pre samo nekoliko meseci, Evropska komisija, Evropski parlament i Evropski savet usaglasili su tekst Deklaracije o digitalnim pravima i principima,  u kojoj se naglašava da tehnologije menjaju živote ljudi- od načina na koji komuniciramo do načina na koji živimo i radimo.

Ono što je sigurno, veštačka inteligencija je tema budućnosti, a na nama je da procenimo rizike što uspešnije, učimo iz iskustava država koje su ispred nas u ovoj oblasti i postavimo sistem nadzora koji neće spečavati razvoj informacionih tehnologija i drugih komplementarnih i povezanih oblasti.

U isto vreme moramo omogućiti njenu etičku i bezbednu primenu, uzimajući u obzir činjenicu da se radi o oblasti koja je za mnoge i dalje nepoznanica i u okviru koje još uvek ne postoji univerzalno primenljiv primer dobre prakse.

Nasuprot donekle utemeljenim stavovima da od privatnog sektora preti najveća opasnost kada je u pitanju (zlo)upotreba podataka o ličnosti, jedna od vodećih kompanija koja posluje u oblasti AI Cloud-a-DataRobot objavila je svoj Izveštaj o stanju predrasuda u veštačkoj inteligenciji, koji je izrađen u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom i globalnim akademskim liderima.

Na osnovu istraživanja na uzorku od preko 350 organizacija u različitim industrijama, rezultati istraživanja otkrivaju da mnogi menadžeri dele duboku zabrinutost oko rizika od pristrasnosti u sistemima veštačke inteligencije (54%) i očekuju da ih nacionalni pravni okvir predupredi (81%).

Tim povodom, Kej Firt-Baterfild, direktorka za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, Svetskog ekonomskog foruma, istakla je da „“zveštaj pokazuje ono za šta mnogi u oblasti veštačke inteligencije odavno znaju da je istina: linija onoga što jeste, a šta nije etičko kada su u pitanju AI rešenja bila je previše mutna predugo“, i ta tvrdnja važi sa tačke gledišta svake stejkholderske grupe.

Kada je u pitanju Srbija, iza nas je veoma dinamičan period na polju razvoja i regulisanja veštačke inteligencije, koji je započet usvajanjem Strategije razvoja veštačke inteligencije a nastavljen osnivanjem Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju u Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije.

Razvoj pravnog i institucionalnog okvira zapravo u stopu prati razvoj same veštačke inteligencije i nauke o podacima, te možemo da čujemo i ocene da je Beograd među prva tri grada Evrope po razvoju veštačke inteligencije.

Imajući u vidu sve navedeno, jasno je da ne može postojati stejkholder u društvu, kome je u interesu da razvoj veštačke inteligencije nanosi štetu društvenoj koheziji ili podstiče različite vidove nejednakosti i neravnopravnosti.

Sledstveno tome, mora se podsticati saradnja i multistejkholderski pristup na svim nivoima, jer samo tako možemo obezbediti da digitalne tehnologije budu „dobar sluga“ a ne „loš gospodar“.