Najavljeni naftovod do Mađarske izložen političkim rizicima

Izgradnja kraka naftovoda do Mađarske trenutno ne može biti stabilan izvor energije za Srbiju, zbog toga što ukrajinska elektromreža obezbeđuje rad tamošnjeg naftovoda, pa su mogući i napadi na „Družbu“. Dodatno, Evropska unija bi mogla u praktično bilo kom trenutku da uvede dodatne sankcije ili da ukine povlastice Mađarskoj, koja je sada izuzeta od embarga na uvoz ruske nafte, navodi se u publikaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

U analizi „Družba preko Mađarske: Uticaj izgradnje novog naftovoda na energetsku bezbednost Srbije“ ocenjuje se i da najavljeni projekat izgradnje naftovoda preko Mađarske „više izgleda kao (geo)političko pitanje, sa vrlo malo ili nimalo ekonomske računice i logike“.

Predsednik Aleksandar Vučić je početkom oktobra 2022. godine najavio izgradnju naftovoda do Mađarske kako bi se Srbija priključila na naftovod „Družba“ preko koga Mađarska dobija naftu preko Ukrajine.

Izgradnjom ovog naftovoda Srbija bi nadomestila snabedavanje koje se pre rata u Ukrajini obavljalo putem jadranskog nafotvoda (JANAF).

Iako Srbija trenutno naftu nabavlja samo preko JANAF-a, a izgradnja kraka ka Mađarskoj bi obezbedila više izvora, zbog trenutnih sukoba u Ukrajini i neizvesnog razvoja događaja, naftovod „Družba“ je sada jedna od rizičnijih ruta za dopremanje energenata.

U istraživanju se podseća su Mađarska, Češka i Slovačka sredinom novembra 2022. godine nekoliko dana ostali bez isporuke ruske nafte pod nerazjašnjenim okolnosti, pa da se i u budućnosti može da desiti da naftovod prestane da fukcnioniše usled oštećenja. Svi ti rizici dovodi u pitanje opravdanost najavljene investicije.

Takođe, kako je i sam Vučić najavio, za izgradnju naftovoda preko Mađarske biće potrebno između 18 meseci i dve godine.

„Uzimajući u obzir svu neizvesnost koju sukob u Ukrajini donosi, nameće se pitanje da li je suviše rizično planirati toliko unapred“, ocenjuje se u istraživanju.

Dodaje se i da je naftovod „Družba“ stari sovjetski naftovod i da zahetva dodatna ulaganja kako bi funckionisao bez problema.

Šestim paketom sankcija, uvedenim  u junu 2022. godine, Savet EU je zabranio kupovinu, uvoz i transfer sirove nafte iz Rusije u države članice, s tim da se ova zabrana ne odnosi na uvoz naftovodima.

To izuzeće je predviđeno zbog specifične pozicije pojedinih članica – Mađarske, Češke i Slovačke – koje nemaju izlaz na more, te nemaju raspoloživih alternativa za dopremanje nafte.

Međutim, zbog stavova Mađarske, može se očekivati da EU počne da vrši veći pritisak na zvaničnu Budimpeštu, da je dodatno uslovaljava, između ostalog i ukidanjem izuzeća od sankcija.

To bi, kao krajnji rezultat, potencijalno onemogućilo Srbiji da doprema rusku naftu preko svog severnog suseda.

Jedna od alternativa toj ideji bila bi izgradnja naftovoda koji bi preko Niša i Skoplja vodio ka Draču, i prikljičivanje na naftovod koji od Drača kopnom vodi do Soluna.

U tu luku se doprema i nafta sa Bliskog Istoka, Afrike, Severne Amerike i drugih lokacija.

Ovaj projekat svakako bi bio skuplji u odnosu na izgradnju naftovoda preko Mađarske, s obziroma na to da je u pitanju skoro šest puta duža ruta, ukupno oko 700 kilometara.

To bi podrazumevalo i duži period izgradnje, ali bi izgradnjom naftovoda do Drača Srbija dobila sigurnu transportnu rutu, čime bi se povećala i energetska bezbednost države.

Potencijalni partner bi mogla da bude i Rumunija, koja je skoro dostigla energetski balans, i koja ima potencijal da u budućnosti postane regionalni snabdevač energijom.

Ipak, upitno je da li ta država raspolaže sa dovoljno kapaciteta da zadovolji potrebe Srbije za naftom, posebno što proizvodnja nafte u Rumuniji opada, piše u publikaciji.