NALED: Najčešće asocijacije građana na sivu ekonomiju rad na crno i neplaćanje poreza

Borbu protiv sive ekonomije podržava oko 90 odsto građana Srbije, iako trećina njih ne ume da prepozna ispravan fiskalni račun, a 59 odsto plaćanje obavlja isključivo gotovinom, čime pospešuje sivu ekonomiju, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koje je predstavljeno danas.

„Više od dve trećine građana smatra da siva ekonomija nije opravdana, ali dve trećine građana ipak smatra da ona predstavlja način preživljavanja za siromašne“, kazao je na konferenciji za novinare predstavnik Ipsos stratedžik marketinga Vojislav Mihailović, navodeći da su najčešće asocijacije građana Srbije na sivu ekonomiju rad na crno, izbegavanje plaćanja poreza i prodaja robe na crno.

Samo 33 odsto građana prijavilo bi svog poslodavca ukoliko bi njih ili kolegu zaposlio na crno.

Siva ekonomija dominantno problem privatnog sektora

Kako je dodao, više od polovine građana smatra da je siva ekonomija dominantno problem privatnog sektora, dok trećina veruje da je taj problem prisutan i u privatnom i u javnom sektoru, a svaki deseti ne ume da objasni šta je za njega siva ekonomija.

„Građani, njih više od 90 odsto, smatraju da siva ekonomija ugrožava prava radnika, smanjuje prihode državi i ugrožava ona preduzeća koja rade u skladu sa zakonom“, kazao je Mihailović.

On smatra da je ohrabrujuće to što polovina anketiranih građana ocenjuje da je obim sive ekonomije manji nego lane, dok četvrtina misli da se siva ekonomija povećala.

„Slično kao i u prethodnom istraživanju u februaru ove godine, skoro 60 odsto građana smatra da je država odlučna u borbi protiv sive ekonomije, ali istovremeno u istom procentu ocenjuju da država ne kažnjava adekvatno preduzeća i pojedince koji posluju nelegalno, odnosno u sivoj zoni“, naveo je Mihailović.

Istraživanje je pokazalo i da oko trećine građana misli da država ne raspolaže pravilno poreskim prihodima, a njih 40 odsto navodi da to ne može da proceni zbog manjka transparentnosti.

Istovremeno, samo bi 33 odsto građana prijavilo svog poslodavca ukoliko bi njih ili kolegu zaposlio na crno, dok 53 odsto to ne bi učinilo zbog straha od gubitka posla.

Skoro dve trećine građana tvrdi da nikada ne kupuje na improvizovanim prodajnim mestima, pijacama, ulicama ili putem dostave, a oni koji to čine kao najčešći razlog navode nižu cenu proizvoda, pre svega kafe i rezanog duvana.

Oko 30 odsto građana ne traži fiskalni račun

Prema istraživanju, od građana koji su radno angažovani, dve trećine prima nadoknadu za to na tekući račun, ali gotovo 30 procenata dobija zaradu ili nadoknadu na ruke ili delimično na ruke, a deo preko računa.

Više od 50 odsto građana navodi da ne traži račun ukoliko ga ne dobije prilikom kupovine zato što im ne treba, dok svaki treći to ne radio zbog neprijatnosti.

„Iako najveći broj građana izjavljuje da dobija fiskalni račun prilikom kupovine, svaki treći ističe da ne ume da prepozna da li je račun ispravan, a u istom procentu ne traže fiskalni račun ukoliko ga prodajni objekat ne izda prilikom kupovine“, kazao je Mihailović.

Potpredsednik Saveta za fer konkurenciju Vladimir Tipsarević kazao je da iako je primetan napredak u percepciji sive ekonomije kod građana, prostora za napredak ima, na čemu nastavlja da radi stručna grupa koja je decembra 2015. donela Nacionalni plan za suzbijanje sive ekonomije i koja trenutno sprovodi 108 mera.

Prema njegovim rečima, potrebno je da se pored ostalog dodatno poboljša rad inspekcija u suzbijanju sive ekonomije, a nije dovoljno urađeno ni u smanjivanju broja neporeskih parafiskalnih nameta i u paušalnom oporezivanju.

„Nagradna igra Uzmi račun i pobedi, koja je rađena po ugledu na Slovačku, sa učešćem 37 odsto građana, imala je četiri puta bolje rezultate nego što su postignuti u toj zemlji. Zbog toga smatramo da bi tokom 2018. trebalo organizovati novi krug tog takmičenja koje treba da podstakne građane da uzimaju fisklane račune“, kazao je on.

Iz NALED-a su podestili da je cilj da se udeo sive ekonomije u bruto domaćem proizvod (BDP) smanji tokom pet godina sa 30,1 odsto na 26,7 procenata.

U zemljama Evropske unije prosečan udeo sive ekonomije u BDP je 14 do 15 odsto.

Istraživanje o stavovima građana o sivoj ekonomiji uradio je Ipsos stratedžik marketing od 16. do 21. septembra, na slučajnom uzorku od 1.050 punoletnih građana u 67 opština, uz pomoć Nemačke agencije za razvojnu saradnju (GIZ).