U Srbiji je i dalje isplativija štednja u domaćoj valuti, dinarima i ona je u poslednjih pet godina povećana gotovo pet puta, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS), a ona je krajem juna 2022. dostigla je 85,9 milijardi dinara.
Najnovija polugodišnja analiza isplativosti štednje, urađena za period od juna 2012. do juna 2022. godine.
Polovina tog rasta ostvarena je u poslednje tri godine, do izbijanja krize u Ukrajini, i pored smanjenja kamatnih stopa i negativnih uticaja pandemije.
Kako je navedeno, istovremeno je došlo i do pozitivnih promena u ročnoj strukturi u vidu rasta učešća dugoročnih depozita.
„I devizna štednja beleži rast u poslednjih deset godina, sa 7,9 milijardi evra polovinom 2012. godine na 13,2 milijardi evra polovinom 2022. godine“, navodi se u saopštenju.
NBS O POVEĆANJU NAKNADA: KLIJENTI LAKO MOGU DA PROMENE BANKU
BANKARSKE USLUGE POSKUPEĆE I DO 80 ODSTOŠtednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana i zanavljana u periodu od deset godina bila je isplativija od depozita položenog na isti rok u evrima.
Dodaje se da su i pored znatne neto prodaje deviza u ovoj godini (u prva četiri meseca), devizne rezerve su ostale na visokom nivou.
Na kraju jula su iznosile 15 milijardi evra, što osigurava pokrivenost od oko pet meseci uvoza robe i usluga.
REFERENTNA KAMATNA STOPA POVEĆANA NA 3%
Održavanje računa maksimalno 150 dinara, odlučila NBS„Uprkos geopolitičkim tenzijama, učešće javnog duga u projektovanom BDP-u (bruto-domaćem periodu) za 2022. godinu je u junu smanjeno na 53,2 odsto (56,5% na kraju 2021), a učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine) i u junu je iznosilo 3,3 odsto“, dodaje se u saopštenju.
Potvrda „dobro vođene ekonomske politike u periodu najnovije krize ogleda se u zadržavanju kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+, sa stabilnim izgledima od strane rejting agencija Fitch Ratings i Standard and Poor’s“.
Kako je prenela Nova ekonomija, u Srbiji su nedavno poskupele bankarske usluge, a NBS je kasnije saopštila da se to poskupljenje odlaže za godinu dana.
One banke koje su već poskupele svoje usluge pristale su da ih smanje za 30 odsto, ali ne i na iznos koji je važio pre njihovog poskupljenja.