NBS o rezultatima 13 godina mandata guvernerke Tabaković: Kreditni rejting i inflacija na nivou zemalja srednje Evrope

Na čelu Narodne banke Srbije (NBS) u proteklih trinaest godina je guverner Jorgovanka Tabaković. Ona je u oceni svog rada u proteklom periodu saopštila da su „tokom prethodnih 13 godina poslovni ambijent i ekonomska slika Srbije znatno su unapređeni“.

Kako guverner kaže u saopštenju, obezbedili su inflaciju uporedivu s drugim zemljama srednje Evrope, investicioni rejting zemlje, rekordne devizne rezerve, relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, znatno niže kamatne stope, drastično veću zaposlenost i bolje pokazatelje životnog standarda građana.

Kako iz NBS obrazlažu, u oktobru 2024. godine Srbiji je dodeljen kreditni rejting investicionog ranga, što je prvi put da je jedna zemlja jugoistočne Evrope koja nije članica Evropske unije dobila rejting investicionog ranga. Time je ispunjen jedan od strateških ciljeva Srbije, a međunarodni investitori ističu da Srbiju odavno smatraju zemljom investicionog ranga, kaže centralna banka.

Srbija nije dobila najviši, investicioni rejting od svih agencija sa kojima sarađuje, ali je Standard and Poors jedini koji je za sada ovaj rang i dodelio Srbiji. Agencija Fitch (Fič) je u julu zadržala rejting Srbije na istom nivou, a kasnije u toku godine se očekuje i odluka Moody’s. Kod ove agencije Srbija treba da prođe još dva koraka da bi dostigla investicioni kreditni rejting. Samim tim što je već jedna agencija odlučila da zadrži rejting ispod investicionog ranga, državi ostaje da se nada da će možda postići usaglašavanje ove odluke od strane sve tri agencije u narednoj godini.

Kao drugi uspeh za 13 godina rada iz kabineta guvernera kažu da su „nasleđenu visoku i volatilnu inflaciju u Srbiji za manje od godinu dana spustili za čak 10 procentnih poena – sa 12,2 odsto krajem 2012. na 2,2 odsto u oktobru 2013. godine.

„U periodu 2009–2013. godine prosečna inflacija u Srbiji bila je za 4,9 procentnih poena viša od inflacije u zemljama srednje Evrope, a u periodu od kraja 2013. godine prosečna inflacija u Srbiji i zemljama srednje Evrope je na gotovo istom nivou“, saopštila je guvernerka.

Srbija zaista jeste imala niske nivoe inflacije zabeležene do 2021. godine. Ali te godine, pre početka rata u Ukrajini, inflacija naglo raste sa nivoa od jedan do tri odsto u prethodnim godinama, na 7,9 odsto. Posle početka rata u Ukrajini, širom Evrope su cene rasle, ali je u Srbiji ovaj rast krenuo godinu pre. Neslavni rekord po rast inflacije Srbija beleži narednih godina zajedno sa Turskom i Mađarskom, jedine dve zemlje koje su imale rast cena gori nego u Srbiji. Inflacija se primirila tek prošle godine kada je bila na godišnjem nivou od 4,3 odsto.

Srbija je mala i otvorena ekonomija, pa zemlja je podložna uticajima koji dolaze od svetskih tržišta, kao i geopolitičkih kretanja.

Kao treći pozitivan razlog za uspeh tokom 13 godina rada, NBS kaže da je dinar nominalno ojačao za 1,2 odsto prema evru, a centralna banka je u uslovima preovlađujućih pritisaka ka jačanju domaće valute, na deviznom tržištu neto kupila 10,9 milijardi evra. To je bio najznačajniji faktor rasta deviznih rezervi, navodi se u saopštenju.

S obzirom da je dinar u de facto fiksnom režimu kursa, a da NBS održava nivo intervencijama na tržištu, sume kojima se održava kurs su povišene. Tako je na primer u 2023. godini kupovinom deviza u iznosu od 3,9 milijardi evra održan kurs, što je rekordan godišnji iznos neto kupovine deviza. U prošloj godini to je iznosilo 2,7 milijardi evra. U ovoj godini je i valuta prvi put odreagovala na politički pritisak i smanjen priliv od investicija, doznaka i turizma, pa je NBS delovala na strani prodaje kratko da bi sprečila pad vrednosti dinara. Zbog delovanja na tržištu vezanih za dinar, smanjene su prvi put i devizne rezerve zemlje.

Bruto devizne rezerve povećane su gotovo tri puta, na 28,3 milijarde evra krajem jula 2025, što je za 18,2 milijarde evra, odnosno 2,8 puta više nego krajem istog meseca 2012. godine, uprkos izraženim turbulencijama na svetskom nivou, ističe guvernerka.

Količina, vrednost i učešće zlata u deviznim rezervama u odnosu na avgust 2012. godine je uvećana.

Količinski, zlato je uvećano preko tri puta (sa 14,8 tona na rekordnih 50,8 tona, dok je vrednost zlatnih rezervi povećana skoro osam puta sa 0,6 milijardi evra na 4,7 milijardi evra). Učešće zlata u rezervama povećano je sa 6,2 odsto na oko 17 odsto, navode iz centralne banke.

U Srbiju je u periodu od 2013. do 2024. godine putem stranih direktnih investicija investirano 38 milijardi evra, uz rekordan priliv od 5,2 milijarde evra u 2024. godini, stoji u saopštenju NBS.

Štednja građana beleži rekordne nivoe – dinarska je premašila 200 milijardi dinara, a devizna je dostigla skoro 16 milijardi evra. Dok je devizna štednja u poslednjih 13 godina povećana za 90 odsto, dinarska štednja je povećana čak jedanaest puta, podaci su centralne banke. Pa ipak, dinarska štednja i pored toga ostaje drastično niža od devizne, uprkos višegodišnjoj stabilnosti kursa.

Kamatne stope na nove dinarske kredite privredi i stanovništvu danas su za 10 procentnih poena i 11 procentnih poena niže nego krajem 2012. godine, uprkos ciklusu zaoštravanja monetarnih politika u aktuelnom globalnom inflatornom talasu, navode iz banke kao još jedan uspeh.

Kako stoji u saopštenju, NBS je među prvima u svetu razvila najsavremeniji platni sistem za instant plaćanja – IPS NBS sistem, koji je pušten u rad oktobra 2018. godine.

„Za svaku odluku koju smo doneli rukovodili smo se stabilnošću sistema i to će ostati naš vodič i za naredni period! Od stabilnosti, kojoj trinaest godina doprinosimo, direktnu korist imaju svi – građani i privreda, izvoznici i uvoznici, investitori i potrošači. Naš sistem se meri pokazateljima stabilnosti, ali i stepenom poverenja koji građani imaju u naše institucije, a poverenje koje vidimo i kroz rekordnu dinarsku štednju i u narednom periodu ćemo opravdati rezultatima u korist naših građana”, rekla je guverner Tabaković.

Dinar najslabiji od početka godine, pojačana tražnja za evrima u menjačnicama