NBS: BDP će zbog poplava pasti za 0,5 odsto

Narodna banka Srbije procenlia je da će bruto domaći proizvod Srbije u 2014. zabeležiti pad od 0,5 odsto, a da će u 2015. godini stagnirati.

Generalni direktora Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku Branko Hinić rekao je da je jedan od razloga zašto je centrana banka revidirala naniže procenu rasta BDP za ovu i sledeću godinu nemogućnost da se za kratko vreme obnove proizvodni kapaciteti oštećeni u majskim polavama.

„Za razliku od cena, proizvodnja je u drugom tromesečju 2014. bila pogođena poplavama, pre svega u oblasti rudarstva, energetike i poljoprivrede. Po proceni NBS, zbog štete koju su izazvale poplave, BDP je opao u drugom tromesečju za 1,1 odsto, desezonirano“, rekao je on. 

U govoru Hinića podeljenom novinarima navodi se da je pad BDP od 0,5 odsto u 2014. posledica pada poljoprivredne proizvodnje i manje aktivnosti u sektoru rudarstva i energetike, dok bi doprinos građevinarstva zbog obnove porušenih i oštećenih objekata trebalo da bude pozitivan. 

„Očekujamo da će određen pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost imati započeto davanje subencionisanih kredita privedi“, naveo je Hinić. 

Po njegovim rečima, kao i u prethodnoj projekciji NBS, doprinos potrošnje domaćinstava i države BDP-u ostaće negativan ove i sledeće godine zbog očekivanih mera fiskalne konsolidacije. 

Hinić je ocenio da će uticaj mera fiskalne konsolidacije biti veći od onog koji je bio u prošloj projekciji i neutralisaće očekivani pozitivan doprinos neto izvoza i investicija. 

On je rekao da bi na rast neto izvoza sledeće godine trebalo da utiče dalji oporavak zone evra, a na rast investicija saniranje posledica poplava i dalji napreda Srbije u procesu evrointegracija. 

NBS je ocenila da će deficit tekućeg računa Srbije u 2014, iskazan prema novoj metodologiji, iznositi 5,9 odsto BDP. 

Hinić je naveo da je međugodišnja inflacija u prethodna tri meseca nastavila da se kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja i u julu je bila 2,1 odsto. 

„Prema centralnoj projekciji NBS inflacija će se u trećem tromesečju vratiti u okvire cilja od četiri odsto puls minus 1,5 procentnih poena i do kraja godine ostaće u tim granicama“, rekao je on. 

Kako je naveo Hinić, u toku drugog tromesečja preovlađivali su apresijacijski pritisci na dinar, usleg pada premije rizika zemlje i povećanog ulaganja stranih investitora u državne hartije od vrednosti. 

On je dodao da je pored globalnih faktora, padu premije rizika zemlje doprinela je i najava dodatnih mera fisklane konsolidacije. 

Hinić je naveo da je EMBI za Srbiju u prvoj dekadi juna bio snižen na 220 baznih poena što je nivo koji je poslednji put zabeležen u novembru 2007. godine. 

„Sa druge strane na deprecijacijske pritiske u julu uticalo je jačana geopolitickih tenzija ali i pojava nepovoljnih vesti u pogledu velicine i tempa fiskalne konsolidacije. Radi ublažavanja prekomernih osiclacija kursa u drugom tromeseću NBS je intervenisala sa 170 miliona evra, a u julu je prodala 30 miliona evra“, rekao je Hinić.