Građani Srbije poslali su u prva tri meseca ove godine 714 pritužbi i preuranjenih pritužbi na rad banaka, osiguravajućih kuća i drugih finansijskih institucija Narodnoj banci Srbije, a najviše su se žalili na zloupotrebu platnih kartica nakon gubitka ili krađe, plaćanja preko interneta, provizije, prijavljeno kašnjenje u otplati.
Broj prigovora, uključujući i one koji su preuranjeni, u prva tri meseca 2016. veći je za 49,1 odsto nego u istom periodu 2015.
NBS, međutim, ukazuje i na veliki udeo preuranjenih pritužbi, 27 odsto, što ukazuje, kako ističu, da mnogi i dalje ne znaju da se po pravilu najpre moraju obratiti instituciji s kojom imaju problem, a tek ako sporni odnos ne reše, mogu da se žale centralnoj banci.
Najveći broj pritužbi građana upućen je bankama, budući da s tim sektorom najviše i imaju posla. Prema podacima NBS, bankarskom sektoru je namenjeno 424 pritužbi i preuranjenih pritužbi, dok je 289 bilo namenjeno osiguravajućim društvima, a jedan lizing kući.
Najčešće pritužbe – zloupotreba platnih kartica, plaćanje putem interneta, naknade banaka, obračuna zatezne kamate.
Kako je navedeno u izveštaju Centra za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga NBS, pritužbe na banke mahom su se odnosile na zloupotrebu platnih kartica nakon gubitka ili krađe, plaćanja putem interneta, osnov i visinu prijavljene docnje Kreditnom birou, vrstu i visinu naknada banaka, visinu i način obračuna zatezne kamate u slučaju docnje, zatim nedovoljno obaveštavanje u predugovornoj fazi o uslovima kredita…
Kada je reč o osiguravajućim kućama, Centru NBS je pristiglo, od 1. januara do 31. marta 2016. 263 prigovora na njihov rad, što je četiri puta više u odnosu na isti period 2015.
Nagli porast broja prigovora posledica je, smatra NBS, novog Zakona o osiguranju koji je u primeni od juna 2015. a kojim su, kako je navedeno, unapređeni mehanizmi zaštite prava i interesa osiguranika, korisnika osiguranja i trećih oštećenih lica.
Najveći broj prigovora u ovoj oblasti odnosio se na autoodgovornost (30,4%), nezgodu (29,3%), osiguranje imovine (8,4%) i osiguranje ivota (7,2%).
Građani su se u prvom kvartalu najčešće žalili na visinu i osnov ponuđene naknade štete kod osiguranja od autoodgovornosti, nepriznavanje osnova za naknadu štete ili neslaganje sa procentima podeljene odgovornosti. Zatim, žalili su se i na procenat utvrđenog invaliditeta po osiguranju od posledica nezgode, probleme u ostvarivanju prava po osnovu polise osiguranja imovine.
Centar je u periodu od 1. januara do 31. martaprimio jednu pritužbu s prigovorom na rad davalaca finansijskog lizinga.
U navedenom periodu Centar je primio i 193 preuranjenih pritužbi koje su građani slali NBS bez prethodnog obraćanja instituciji na čiji rad su imali primedbe, što je 11 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Najveći broj preuranjenih pritužbi odnosio se na rad banaka 86,5 odsto, a od toga na kredite 58,1 odsto, tekuće račune 14,4 odsto i platne kartice 10,2 odsto.
U navedenom periodu bilo je i 80 predloga za posredovanje, od čega je 26 prihvaćeno od strane finansijskih institucija, a 54 je odbijeno.
U prvom kvartalu je zakazano i održano 27 postupka posredovanja, što je za 2,25 puta više u odnosu na isti period prošle godine.
Od ukupnog broja medijacija, postupak je okončan u 21 slučaju, pri čemu je u 38,1 odsto okončanih postupaka postignut sporazum između institucije i korisnika.
Najveći broj posredovanja u navedenom periodu odnosio se na sporne odnose u vezi s korišćenjem kredita (22%), autoodgovornost (15%) i platni promet (11%