NBS: Nezvanične informacije o deviznom tržištu narušavaju stabilnost

Narodna banka Srbije saopštava da pojedini međunarodni finansijski servisi, poput Rojtersa i Blumberga, objavljuju vesti o intervencijama centralne banke na međubankarskom deviznom tržištu – odmah ili neretko u toku same intervencije, i da informacije „cure“ od učesnika na tržištu. 

Takve nezvanične informacije, kako se navodi, stvaraju negativan efekat i podstičući psihološke faktore koji narušavaju relativnu stabilnost na deviznom tržištu.

Zlatno pravilo tržišne ekonomije ponude i tražnje  važi i za cenu novca, ako se ne umešaju špekulanti koji naglom kupovinom ili prodajom, ili ciljanim informacijama poremete cenu. Banke objašnjavaju da, kada klijenti upute zahtev za kupovinom ili prodajom valute, sem Narodne banke, niko ne može da vidi cenkanje i međusobnu prepisku.

„Oni posmatraju nas kao jedan zatvoreni sistem i kada god je u takvom sistemu tražnja za devizama veća od ponude, oni će proceniti intenzitet i karakter te tražnje i intervenisaće ukoliko vide da je karakter trajniji. Promet na tom međubankarskom tržištu u prvom kvartalu je bio oko dve milijarde evra, odnosno 30-ak miliona evra dnevno“, kaže Srđan Nedeljković iz banke Sosijete ženeral.

U skladu sa strategijom očuvanja stabilnosti cena, Narodna banka se rukovodi plivajućim deviznim kursom, što podrazumeva da se kurs dinara utvrđuje na osnovu ponude i tražnje. Pri tome, centralna banka interveniše samo da bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije deviznog kursa.

Iako je dinar relativno stabilan, Narodna banka bi da predupredi stanje koje smo imali od 2010. do 2012. godine.

„U poslednje tri godine, intervencije na međubankarskom deviznom tržištu NBS sprovodi tako da s manjim trošenjem deviza postiže veću efikasnost. To pokazuje podatak da je od 2010. do avgusta 2012. godine, za odbranu kursa potrošeno 3,7 milijardi evra deviznih rezervi. Pri tome, dinar je oslabio 19,5 odsto. Od avgusta 2012. potrošen je dvostruko manji iznos, uz slabljenje dinara prema evru od samo tri odsto ili u proseku jedan odsto godišnje“, navode u NBS.

Stručnjaci kažu da je, od špekulativnih informacija, za kreiranje kursa važniji priliv deviza.

Devizne rezerve Narodne banke trenutno su 9,5 milijardi evra. Smanjenje deviznih rezervi u martu za oko 350 miliona evra najviše je rezultat plaćanja prema stranim kreditorima i isplate hartija od vrednosti u vrednosti od oko 286 miliona evra. Takođe su smanjene obavezne rezerve banaka i isplaćena stara devizna štednja, za šta je potrošeno oko 195 miliona evra. U isto vreme zabeležen je i priliv od 187 miliona evra, između ostalog, i od depozita za prodaju smederevske železare.

Pritisci na slabljenje domaće valute posledica su i dešavanja na svetskom tržištu.

„To znači da u tim kretanjima postoji neki regionalni trend i taj trend je uzrokovan izlaskom investitora iz portfolija u tim lokalnim valutama, pre svega misli se na trezorske zapise tih država“, kaže Marko Danon, ekonomski analitičar „Hipo Alpe Adrija banke“.

Dakle spuštanje kamate na evro i podizanje kamate na dolar tera investitore u Ameriku. Zato bi jeftin novac trebalo iskoristiti za investicije i proizvodnju za izvoz, a ne za štednju