NBS očekuje „blagi rast“ inflacije u januaru i februaru

Ukupna inflacija će u prva dva meseca 2022. godine blago porasti, da bi se u martu vratila blizu decembarskog nivoa, piše u februarskom izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).

Na dalji „blagi rast“ međugodišnje inflacije u prvom kvartalu odraziće se povećani troškovi u proizvodnji prerađene hrane, a u manjoj meri i rast bazne inflacije, što će biti ublaženo izlaskom prošlogodišnjeg rasta cena naftnih derivata i električne energije iz međugodišnjeg obračuna. 

Od drugog tromesečja NBS očekuje da će inflacija usporiti, a da će krajem godine biti u rasponu 3,5-4 odsto. 

„Usporavanju inflacije će najpre doprineti izlazak prošlogodišnjih poskupljenja naftnih derivata iz međugodišnje inflacije, dok bi sredinom godine dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo da rezultira sniženjem cena voća i povrća i sirovina u proizvodnji prerađene hrane sa sadašnjih visokih nivoa“. 

Najsnažniji doprinos padu inflacije u tekućoj godini trebalo bi da ima kretanje cena voća i povrća. Te cene se, nakon snažnog rasta u protekloj godini usled suše i visokih letnjih temperatura, nalaze na izuzetno visokom nivou, navodi NBS. U novoj poljoprivrednoj sezoni, ako ona bude prosečna, trebalo bi da voće i povrće pojeftini. 

Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i dalje u najvećoj meri potiče iz međunarodnog okruženja –  dužina trajanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja, globalni privrednog rasta, kretanje svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i energenata.

Inflacija se u decembru popela na 7,9 odsto

Kada se radi o rizicima iz domaćeg okruženja oni se u najvećoj meri odnose na novu poljoprivrednu sezonu, a u manjoj meri i na dinamiku domaće tražnje i kretanje regulisanih cena.

Inflacija je tokom četvrtog tromesečja nastavila da se kreće uzlaznom putanjom i u decembru je iznosila 7,9 odsto. 

U odnosu na prethodnu projekciju, NBS očekuje da će se inflacija u toku ove godine kretati na nešto višem nivou. Na to je uticao veći rast potrošačkih cena od očekivanog u poslednjem kvartalu 2021, pre svega cena prerađene hrane.

„Veća projektovana inflacija rezultat je i viših pretpostavljenih svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i drugih troškova u proizvodnji hrane koji su viši nego u prethodnoj projekciji (posebno poskupljenje mineralnih đubriva), što podiže projekciju prehrambene inflacije (bez voća i povrća)“, piše NBS. 

U odnosu na prethodnu projekciju, viša je i uvozna inflacija usled i dalje prisutnih globalnih zastoja u snabdevanju i nedostatka logističkih kapaciteta, pre svega u glavnim svetskim lukama, što podiže projekciju neprehrambene inflacije.