NBS: Rast udela javnog duga u BDP-u znatno manji nego u članicama EU

Prema najnovijoj analizi Narodne banke Srbije (NBS) rast učešća javnog duga Srbije u bruto domaćem proizvodu (BDP) od 4,8 procentnih poena na 56,8 odsto u 2020. godini, duplo je manji nego u članicama Evropske unije.

U Evropskoj uniji posmatranoj u celini, zaključno sa trećim kvartalom, javni dug opšte države povećan je za preko 12 odsto BDP-a – sa 77,6 odsto BDP-a na kraju 2019. na 89,8 odsto BDP-a. 

Pritom, povećanje duga u zemljama centralne Evrope iznosi u proseku oko 10 odsto BDP-a, u najrazvijenijim zemljama EU u proseku oko 15 odsto BDP-a, dok je javni dug Grčke i Kipra povećan za preko 20 odsto BDP-a.

Učešće javnog duga centralne države u BDP-u tokom 2020. povećano je za svega 4,8 procentnih poena i zadržano je ispod nivoa propisanog kriterijumima iz Mastrihta, ukazuje NBS u saopštenju.

Kada se posmatra opšta država, cifre su praktično iste. Javni dug opšte države povećan je sa 52,9 odsto BDP-a krajem 2019. na 57,7 procenata na kraju prošle godine.

Iz NBS ukazuju na činjenicu da je navedeno povećanje bilo mnogo manje u odnosu na druge zemlje EU i zbog povoljnijeg rezultata rasta BDP-a Srbije, te da je bilo usmereno na očuvanje radnih i proizvodnih kapaciteta i očuvanje poslovnog i potrošačkog poverenja.

Dodaju da je osim finansiranja neophodnih zdravstvenih troškova, povećanje javnog duga rezultat odluke Vlade Srbije da pruži pomoć privredi i stanovništvu sa ciljem ublažavanje ekonomskih efekata pandemije.

Prema proceni Narodne banke Srbije, bez paketa mera koji je usvojen, čiji je fiskalni deo morao biti delom finansiran povećanjem javnog duga, pad BDP-a Srbije u 2020. godini iznosio bi preko 6 odsto, a puni oporavak bi zbog gubitka proizvodnih i ljudskih kapaciteta trajao od tri do pet godina. 

Umesto toga, Srbija je u 2020. godini zabeležila smanjenje BDP-a od svega 1,1 odsto i biće jedna od retkih zemalja koja će već u 2021. godini prestići pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti, naglašava NBS.

Poređenja radi, nakon prethodne krize 2009. godine i pada BDP-a u toj godini od 2,7 odsto, pretkrizni nivo BDP-a je zbog gubitka proizvodnih kapaciteta i radne snage premašen tek 2013. godine.

Donošenje obimnog paketa pomoći u najkraćem roku (ukupne vrednosti oko 12,5 posto BDP) i očuvanje poverenja tokom najtežih meseci pandemije 2020, ispostavilo se kao klčuč brzog oporavka najvažnijih sektora privrede – industrijske proizvodnje, prometa u trgovini na malo i robnog izvoza, ocenjuju u centralnoj banci.